Samo malo kratko javljanje. Bila sam sinoć na Zagreb Film Festivalu, na filmu Žurka i prigodnom kasnijem programu koji se sastojao od tuluma, nekog džeza u foyeru i koncerta srpskog benda Obojeni Program u galeriji SC-a.
Film nije baš moje područje, ali svejedno, najbolje šta mogu reći jest da je simpatičan, zanimljivo ga je gledati jer mi je ovo zapravo prvi put da vidim kako je to otprilike bilo u Srbiji '91, i zato jer malo podsjeća na tulume na mojoj vikendici. Najveći problem mu je šta ima previše rupa u radnji, presebično je napravljen, scene koje nekom možda znaće puno i previše kao sjećanje, nisu obavezno svima zanimljive za gledati.
Tulum je bio tulumast, a u foyer smo upali samo na 10 min da bi susreli hrpu uživljene ekipe kako zove (valjda su) džezere na bis, jedino šta sam čula je da imaju zgodni ženski vokal, a nisam imala živaca pokušati saznati tko su. Na Obojenom Programu sam na kraju bila jedno 6 pjesama jerbo mi se nije više dalo stat, bila sam jako umorna a oni nisu bili toliko dobri. Koliko su mi gangliji još radili od bolesti i umora čula sam nešto šta nalikuje i na Disciplinu Kičme i na Disciplin A Kitchme :D :), ali s tim da disciplina ipak isto radi puuunooo bolje. Još kad pridodam to da je razglas poprilično šugav, i totalnu nezainteresiranost benda (je li to samo moj dojam??) rezultat u vidu odlaska nakon 20 min je očit.
To je to, ako ikoga slučajno zanima :) - a ako ne, preskočite.
Post je objavljen 13.10.2004. u 13:19 sati.