Ne, nikad mi ne zaboravimo zemlju ženskog tela i čulne ljubavi.Na žalost.Ostane nešto, ali nešto što nije ništa:nepotpuno sećanje i nesavršen zaborav.I mi se osećamo kao čovek koji je nekada znao jedan jezik i govorio tečno, pa ga zaboravio s vremenom tako da mu samo retko pojedina reč iskrsne u sećanju, i podseti ga nejasno na vremena kad je živeo u onoj zemlji i govorio taj jezik.
Ivo Andrić
Post je objavljen 23.03.2005. u 09:00 sati.