Subota , ujutro , vrijeme super sunčano , gledam u nebo i pitam se da li bog zna da se grozdje pobrati mora .
Oprema se trpa u Škodilaka . Gače duge , kratke , majce debele , pa tanke , čizme gumene , tenisice lagane , hlače za rad , hlače za po doma , nešto za spati , pa higijenske potrepštine , pa ....više ne znam kaj .
Škodilak pun , ipak je nas četiri .
OK , sad na put prema Bilogorskim vinogradima , i mojoj punici i puncu .
Punac je strastveni potrošač vina . Punica je apsolutno protiv .
Punica obrađuje vinograd , punac ga samo pošprica tu i tam . Punica organizira berbu , spravlja klopu ko da je svadba , ide u šoping po pive , mineralne , sokove za dječurliju i pravi šest vrsta kolača .
Punac natače gemište i traži težake da mu poberu grozdje .
Mi smo redovni berači - težaki . Bez nas nema berbe , jer selo brzo skuži da , ak nas nema , nekaj ne štima .
A onda počnu razne priče . A to punca smeta , a punicu ljuti .
I onda nam je bolje da dođemo .
Kaca već stoji spremna , trupaljka na njoj , moj uznički kotač koji ću vrtiti dok zadnje zrno ne prođe kroz njega .
Šogor i ja slažemo stol za težake . Jedna velika drvena ploča na zidarskim stalcima , dvije duge daske na ciglama , stolnjak gore i stol za dvanajstero gotov .
Punac je dogovorio ekipu , sve stare face , domaći alko klub .
Težaki dolaze .
Pije se kava , crna , jaka .
"Kaj su došli težaki , ne..." počinje klub domaćih baba tračara , " Je , se treba rano ustati , mi seljaki tak svaki dan . Ni to kak u gradu , fina gospoda , dugo se spi , se ode malo delati , pa se opet doma spi . Zemlu treba delati , ne bu sama rodila . Težak je to posel , a nemre se živeti , nema penez , se država zeme , vražji političari ....."
Klimaš glavom , smješkaš se , a oni rafalno izmjenjuju svoj jal prema nama jer uporno misle da je nama bolje , jer smo u gradu .
Traktorist Joža , uz mali gorki prije vožnje , veli da se ne boji žandara jel oni piju ko smukovi u birtiji Kod Stojana , pa veli da bu im onu puhalicu nabil u guzicu ak ga zaustave dok ide iz gorica , jel je normalno da kad si u goricama da buš probal kakvo ti je grozdje , a vino je od grozdja pa je to tak isto ko da si pil , pa zakej on onda ne bi pil , kad mu se pije . A traktor nemre iti sam jer još ni taki zmišlen .
Mi ne pijemo jer imamo zagrebačke tablice , a domaći drotovi takve najviše vole . Oderu te u roku keks , pa naplate i ono kaj nisi napravil , onak , za gemišt .
Vinogradi čekaju . Težaki su se razmilili po redovima , beru i žlabraju .
Kinfa i ja nosimo , normalno . Najteži posao za gradske težake , da se naučimo delati , jer doma ionak niš ne delamo , nama novci rastu na sobnom bilju , na fikusu naprimjer .
Dobro smo se nateglili , po mom dvije tone , brat bratu .
Domaći malo beru , pa zaliju rakijom . Vele da grožđe probaju , pa kak je špricano otrovima , treba dezinficirati rakijom . Dobar izgovor za napit se . Dva najupornija žderača grožđa odustaju nakon prvog vinograda , leže pod šljivom .
Nije im dobro - od grožđa .
Nakon drugog vinograda , punica pravi češki stol ( nemre švedski kad je moj auto češki ) , i svi se bacaju na klopu . Ima odojka , grah salate , krumpir salate s lukom , šunke i sira .
Punac je u dobrom raspoloženju , vinčeko iz demižona polako nestaje , a težaki su sve sporiji . Sve ostaje na nama , gradskim , jer mi jedini ne pijemo - jer vozimo .
Grožđe je konačno u prikolici , i Joža piči prema našem dvorištu - sam , jer niko nije blesav s njim bit nas traktoru , čak ni moja kčer .
Ostali se trpaju u naše aute . Babe vele da ne vozim brzo . Pa njima je i dvadeset brzo .
Trupaljka cvili , grožđe guta , mošt već kroz cijev trči , ravno u utrobu velike bačve od petsto litri .
Punac je u podrumu , kontrolira protok tekučine , kak u sebe , tak i u baćvu . Punica mu je već sve proklela , i vani se jadala kak nemre više z njim jer je pijanac i niš koristi . Onda joj je šogor rekel da nek ne pizdi , da je za pedeset godina kaj je s njim to već mogla saznat i prije . Kinfa ubacuje u petu , nemrem ga više stiči , zatrpava me grožđem . Mjenjam taktiku i zapovjedam mu da on malo vrti , a ja bum ubacival . Tak je ostalo do kraja . Sad ga bole ruke i ima muskulfiber . Kćer mu može čvrgu opalit , a on joj nemre vratit , jadan .
Uglavnom , grožđa je bilo toliko da u kacu nije stalo . Bačve su se napunile a još mošta ima . Punac je zaključil da mora jedan vinograd raskrčit , jer ima preveč grožđa i nema ga kam stavit , a niko ga neće kupit . Domaći su se dobro najeli i napili . Sad budu po selu pričali kak niš nije valjalo , i kak su se nadelali jer mi , gradski težaki , smo gospoda .
Mošta nisam probal , dobim trčkalicu od njega .
Škodilak je opet natovaren do ibera , samo kaj štosdenfer nije strugal po cesti .
Ženica obožava grožđe pa je uzela četiri kašetice za doma , i dvije vreće krumpira , i zelje bi uzela al nije ga imala kam stavit , osim djeci na glavu . Punac je uvalil demižonku lanjskog vina i rekel mi je da si to doma spijem - kad dojdem . Onda se punica sjetila odojka , pa su nam i to spremili za doma . I kolače , jer sam je ja na to podsjetil .
Škodilak je izdržal put . Još jednom .
Bog je bio milostiv , cijelo vrijeme nas je sunce pratilo.
Post je objavljen 02.10.2006. u 12:59 sati.