Svatko od nas ima neku fobiju. Veću ili manju. Izraženu ili skrivenu. Ja se npr. užasavam toga da me netko izbaci iz čamca nasred mora, ili nedaj Bože Oceana. BRRRRRR.
Sam si, plivaš, plutaš, ispod tebe crnina, oko tebe plavetnilo bez kraja. Strašno.
Malo me je strah i duboke vode. Baš tog crnila pod nogama. A možda sam samo ko mali previše puta gledao Ralje. Skrušeno moram priznati da se tu završava lista mojih fobija. A budući sam glavom i bradom Zagrebačko-asfaltno-armirano betonski tip, baš mi se i ne događa često da me neko prehiti iz čamca tamo negdje između Palagruže i ekonomsko-ribolovne zone.
Čeg se vi bojite? Šta vas užasava?
Roniti volim. Doduše na dah. Eh-koliko sam se puta skoro udavio, a sve u želji da izvučem neku lijepu školjku. Jedno Petrovo uho nikad neću zaboraviti. Vidim ga, kažem curi da ću joj ga izroniti i krenem. Pvi pokušaj, puf,-pant, ma niti blizu. Kao maska mi nije dosta stegnuta. «Popravim» ja masku, malo izvodim neke vlastite vježbe disanja i uron. Ovaj put sam došao puno bliže, ali opet ništa. Skuži ona da nemogu i kaže mi da odustanem. Da sam joj draži ja živ i zdrav nego sve školjke ovoga svijeta. Ali ne, ne. Obečao sam i jednostavno sam to morao izroniti. Još par puta pokušam. Štanga. Onda se izvrnem na leđa, koncentriram par minuta i krenem. Ronim i ko u vicu-mašem s ručicama, mašem s nožicama, i napokon ga zgrabim. Krenem prema gore-a jao belaja. Plučica mi se žele rasprsnuti, došlo mi je da udahnem vodu. Ideš gore i nikad kraja. Nikako napokon izaći na zrak. Već mi je kroz glavu prošlo kak ću ostati permanent resident morskih dubina, kadli AHHHHHHHH. Zrak, UUUUUU.
A jedamput sam se skoro udavio-poradi blesave oklade.
Ko će dublje zaroniti, a KURVA OD ČOVJEKA s kojim sam se natjecao mi, naravno, nije rekao da se on bavi ronjenjem na dah. PSMTR. Ona dubina na kojoj sam se ja skoro udavio, njemu služi valjda da si malo razbistri glavu prije dolaska doma s cjelonoćne pijanke. Još se sjedne na dno da malo odmori
Post je objavljen 08.10.2004. u 21:44 sati.