Filip se veselio nad tastaturom. Sastavio je spisak softvera koji bi trebalo nabaviti za novi projekat monitoringa manjinskih prava u Srbiji... a da, malo je to duža priča, pa ćemo ispočetka.
Sreo Filip na ulici neku Eni, koja po Blogu vileni, a koju je prvi i poslednji put video na nekom omladinskom debatnom kampu tamo negde leta 2000. na Lastovu. Iako se ona toga, jel'te, sad ne seća. Ona je tada imala dvadesetak, znači sad je... u, već je tol'ko prošlo... znači, sad ima negde 24-25. Saznao je da studira sociologiju i da je aktivna u nevladinim organizacijama, u slobodno vreme piskara po netu i zasmejava ljude. I sad hoće da monitoriše manjinska prava u Srbiji, recimo. Pare daju neki Skandinavci, hoće i za honorare i za opremu, al' je uslov da se koristi legalan softver. Pa je sad Eni trebalo da popiše softver da se nabavi za projekat. Imala je neobuzdane usne i uopšte sva je bila lepuškasta, te joj je Filip rado ponudio pomoć oko pravljenja spiska softvera.
Dogovorili su se da se nađu sutradan u "Mornaru", koji posle renoviranja izgleda mnogo osvetljeno. I tako je Filip saznao da projekat zapravo još nije ni smišljen. Ko treba da ga smisli? Naravno, Eni. Eto razloga za produbljivanje saradnje.
Došlo je dotle da je na kraju Filip istripovao ceo projekat, sa sve štampanom brošurom i dokumentarnim filmom. Za dokumentarac bi on uzo pare, za uređivanje brošure ona, i tako svi srećni i zadovoljni. Doduše, u tom trenutku nije imao pojma o čemu bi bio dokumentarac, ali nije se mnogo sekirao - kad bude trebalo da se snima, smotaće jedan pa će već nešto smisliti.
Ostalo je još samo da se napravi spisak softvera. Filip je ustao već u deset da ga otkuca, pa je seo za kompjuter, izabrao Courier New i rešio da fajl prosto nazove softver.rtf. Razmišljao je da ga nazove software.rtf - čita se isto - ali softver je bilo baš kul. I kad je imenovao fajl i iskrckao svaki zglob na prstima pred početak kucanja, u refleksiji na monitoru prošetala se Eni, njemu iza leđa. Ovaj monitor se u poslednje vreme baš nagledao golih devojaka kako idu u kupatilo.
Kad je iskucao spisak, snimio ga je na disketu i sačekao Eni da se odene. Nije izdržao bez ljubljenja. Eni je mnogo dobra riba - 'ajde to više-manje, ali usne su joj ko dušeci!
Nekako, u poslednje dve godine Filipovi periodi celibata bili su kraći od godinu dana.
Hoće to s demokratskim promenama.
Izašli su na nejako novembarsko podne držeći se za ruke u džepu njegovog čojanog kaputa kojeg je mnogo voleo. Filip je postao beskompromisni optimista.
Čoja je kul.
Post je objavljen 08.10.2004. u 05:39 sati.