Da je živ, danas bi moj tata imao rodjendan.
Uvijek sam bila tatina maza. Nije da nisam bila i mamina, ali tata i ja..... mi smo imali neku posebnu vezu. Kažu da dosta ličim na njega, znam da imam dosta njegovog temperamenta, znam da sam dosta radila na sebi da ne ponavljam greške koje sam mislila da on radi....
Mama je uvijek znala reći da je to životinjska krv, znam, zezala nas je jer smo nas dvoje i na daljinu osjećali šta ono drugo osjeća... kad god sam bila depresivna, tužna ili bilo na koji način uznemirena, on je to znao. Nekako. Ne znam kako.
Znala sam i mogla sam 100% tvrditi da baš u tom i tom trenutku on mene spominje....
I danas, poslije 11 godina, jako mi nedostaje.
Nedostaje mom sinu, kojem je obećao kad se rodio da će ga učiti pecati kad napuni sedam'osam godina. Tata, moj sinčina je već trinaesta. I ne zna pecati
Post je objavljen 10.10.2004. u 16:34 sati.