Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/kokolo

Marketing

Nauči me

Žena me gleda. Koji kurac me gleda.
Cereka se dok ja ovo pišem i namišta se u stolici. Opet se smije.
Pita me šta je meni? Sad samo gleda monitor bez ikakve reakcije. Opet se nasmijala i kaže: Šta je tebi. Ti si lud. Opet muk. Evo je opet se smije. Prestani. Dok se ja vraćam i ispravljam greške u tekstu ona gleda u monitor bez glasa. Trenutno gleda u monitor. Ne mrda. Lagano se smije. Upravo se naslonila glavom na moju glavu uz lagani "tok".
Daj napravi nešto! Ajde. Ništa??
Ok. To je to.
Nije. pročitala je sve i ukazala na par pogrešaka u tekstu. Hvala ti ljubavi.
Mogu li ja sada napisati ono što sam htio?
Nemoraš ti ići nigdje. Možeš me gledati dok ja pišem. Možeš se skinuti gola, namazati se uljem i masirati se.
Bože oslobodi - kaže ona.
Oćeš?
Neznam kako bi napisao ove zvukove koje upravo ispušta.
Kaže ona - posprdno puhanje. Što znači ne.
Ko ju jebe.
Mrš - kaže ona.
Do kad - pita ona.
Zajedno se smješkamo. Ovjde sam nešto htio napisati ali mi je misao isparila.
A sada počinjem pisati ono što sam htio prije nego je sjela kraj mene.

Sinoć moj mali izvadio ona drvena domina za malu dicu sa sličicama, stavio na nekakvu spužvu i nosi nama na postelju i viče - ko oce picu. Stigla je pica. Onda mi uzimamo ta domina i kao fol jedemo picu. To je njemu super pa onda slaže ona domina u različite oblike. Evo opet pica. Mala i žena su uzele taj domino i počinju se igrati. Mali ih gleda i kuži da one to rade po nekim pravilima i onda on upita.
Mama, oćeš li me naučiti? Ajde me nauči!
Ja vam ljudi moji nemogu opisati kako je to dobar osjećaj bio. Mali miš hoće učiti. Čovjek u njemu se budi i kuži da postoje neka pravila koja mora naučiti da bi se uklopio i on sa svoje tri godine zahtjeva da ga se nauči. Tako sam ponosan.

Danas sam zaglibio na poslu i nisam mogao otići odvesti malu na dramsku i pjevanje. Auto je bio kod mene tako da je žena pokupila dicu i krenula busom. Ja sam ih pokupio na pola puta i mi se sad vozimo prema pjevanju. Mali je oduševljen vožnjom autobusom, ali kaže da se nije vozio tramvajem. Kad smo došli na Ribnjak ostavljam ženu, kćer i auto, uzimam maloga i idemo nas dva
tramvajem kući. Idemo preko trga i sjednemo na Manduševac da on gleda vodu. Da sam mu kovanicu da ju baci unutra. On ju je tako veselo zafrljačio u vodu i toliku mu se svidilo da je došao do mene i tražio još. Ljudi okolo se zajedno samnom valjaju od simiha. Stiže 14-ica. Ajmo Luka. Trk. Upadamo u tramvaj i tada počinje rešetanje.
Idemo.
Di idemo?
Evo drugi tramvaj.
Skrećemo.
Idemo tamo.
Otvorila su se vrata. zašto? (Da ljudi izađu)
Kako je otvorio?(Ima jedan botun. Sada će vrata trubiti)
Evo trubila su.
Zašto su trubila. (Jer će se brzo zatvoriti)
Vidi auto.
Di ide auto?(Ide doma)
Tu sam ja bio (HNK).
Tu sam bio sa mamom.(Kada?)
Danas (izmišlja frajer)
Što je ovo?
Zašto je tu staklo. (Da ti nebude hladno kad otvori vrata)
Ahha.
Tko tu sjedi?(Ova teta)
Tko je izašo?(Neka cura)
A zašto?(Ide doma)
A di joj je doma?(Tu blizu)
A di mi idemo?(Idemo doma)
Daleko.
A di je mama?(Mama je na pjevanju)
I ja bi na pjevanje. Oću na pjevanje.(Ali vozimo se tramvajem)
Neću. Ja bi na pjevanje.
Vidi auto. Koji je to auto?(BMW)
Ahha BMW. A ovaj?(Ford)
Ko vozi auto?(Neka tetka)
Tetka.
Ko je ušao?(Dečko i cura)
Cura. Ahha.
Di je doma?(Još malo).
(Idemo van)

Eto to je to. Mali je car.
Ovo je skraćeni tekst najvažnijih detalja da ne padnu u zaborav.
Evo još jedan koji se odigrao danas popodne.
Mala je bila vani i došla je doma pitati dali može još ostati vanka.
Molila je i plazila po materi nebili ju ista pustila vani. Mali joj nakon njenog dosadnog moljakanja kaže:
"Možeš ići vani - NIKAD. Sada je vrijeme za noć."

Laku noć svima.

Post je objavljen 06.10.2004. u 23:50 sati.