Noćnim putem, belim i prašljivim, vraćao se svetac iz grada u planinu gde je bila njegova koleba.S njim je išao samo njegov mršavi magarac koji nije jeo ništa ceo dan dok je svetac govorio učeći ljude milosti i strahu od Boga, a ne dobivši ni sam ni od koga ni parče hleba.
Duh svetiteljev bio je ispunjen velikim istinama, i on nije osećao da posrće od gladi.Blizu jednog raskršća vide kako se otkide s neba jedna zvezda, siđe s planine i pređe reku, i pričeka ga na raskršću.
Duša svetitelja ozari se njenim sjajem, i on blaženo pruži ruku kojom je ceo dan ukazivao na Boga.Zvezda siđe na njegov dlan i obasja celu noć.
Svetac se baci na zemlju pod tim znakom s neba, i zatim se krenu za zvezdom koja se istim putem vrati u nebo.
Sutradan su ga prolaznici našli mrtvog kraj puta s dlanom koji je još bio otvoren.Poveli su veselo njegovog magarca koji se celu noć napasao i sad radosno potrčao za njihovom magaricom.Na dlan starca ostavili su pažljivo kamen da ne postane vukodlak i da ne pomori okolinu.
Jovan Dučić
Post je objavljen 05.10.2004. u 11:44 sati.