Dan mi prolazi u isčekivanju. Čega? Odlaska jebenom dučanu sa satelitskom opremom, gdje ću nadam se ustanoviti koji kurac je s mojim receiverom! Osim toga, ništa posebno. Danas se od magle stvorilo sunce. Volim takve rasplete. A volim i maglu. Pogotovo kad se vozim biciklom na posao. Pa kad dođem do mosta i ne vidim drugi kraj. To mi je super. A gledajući jedan film na DVD-u, poželio sam da zima dođe što prije. Taj film je "Moj život bez mene" i toplo ga preporučujem. Meni je zima super. Ono, probudim se oko pola osam ujutro, a vani je još noć, toplo se odjenem i biciklom na posel. Mrak padne već iza pola četiri i kada odlazim kući, izgleda mi kao da je vrijeme za većernji izlazak. Onda sav smrznut od vožnje po minus petsto dolazim doma, gdje se grijem dekicom i gledam telku. Ah, koji sam romantik.
A, jučer se ništa posebno nije događalo. Probudio sam se blizu jedan, sve sa nadom da je san koji sam sanjao java. Znate, onaj da mi svi programi rade. Ali, naravno ništa od toga. Pa sam malo radio, pa sam malo jeo, pa sam malo buljio u televizor, pa sam otišao vratiti kazete u videoteku, ali ispostavilo se da je ista zatvorena, pa sam ljut zbog toga psovao, jer ću morati platiti ogromnu zakasninu. Sa mnom do videoteke je išao i Dragutin, pa smo pričali i šetali se još jedno sat vremena. I tako je prošao dan. Iz nekog nepoznatog razloga, bio sam jako umoran i nisamo bio u stanju pogledati čak ni reprize Star Treka kada sam došao doma. Sladak san je obuzeo moje biće. Nisam se budio do jutra.
Post je objavljen 04.10.2004. u 17:10 sati.