Napokon sunce! Vec danima samo sipi sitna kisuljica, bar da padne muski pa da znamo na cemu smo, a ovako samo nemres susit vani ves jer mu treba tri dana da se posusi i nemres van sa klincima jer je vlaga 600 %-tna i sve je fuj! Danas je zablistao pravi jesenji dan sa ovcicama na nebu koje su se kako je dan rastao razilazile i nestajale u nista. Uspjela sam nagovoriti dragoga da mi pravi drustvo jer mrzim se setati sama, a mrzim to tako i onako jer jedinu setnju koju ja priznajem je setnja po sumi. Tako smo se uputili po malim ulicicama gdje je posebno nedeljom nikakav promet i poveli ludog stakora sa sobom. Kiki je ludovala sto na sat i lajala svojim najvisim visokim C, koji probija mali mozak i od kojega pucaju stakla. Nismo poveli starog sismisa sa slomljenim rukama jer mi je doslo do zasicenja, samo se svi motamo bolesni po kuci i moram se strasno kontrolirati da ih sve ne posaljem u PM. Setnja je bila poduza jos smo i nekakvu kucu usput isli pogledati, krasno ali preskupo i pinkicu premalo i fuckaj ga, jos cemo se namuciti da nadjemo ono sto nam se svidja. Posto sam ja frik za vrt i povrtnjak ne gine nam bar 300 kvadrata vrta i ispod toga me uopce ne zanima. Pa i djeca trebaju vrt, a i mali pas i tako to. Kako vi izlazite na kraj sa stambenim pitanjem i zar samo mi kukumavcimo sa istim?
Post je objavljen 03.10.2004. u 23:27 sati.