Nažalost, ono što me oduvijek pratilo sustiglo me i danas.
Naime, kaže meni danas profesor: "Dođi ti slijedeći put, previše si talentovan da bih te tek tako pustio!"
Ova i ovakva me rečenica dosada koštala nebrojeno puta, te ti si inteligentan, te malo se više potrudi... PA JEBEM GA JEL VI OCJENJUJETE ZNANJE ILI TRUD - jebo vas trud! Ma glupo mi to. Jedne prilike nakon ispita poslije kojeg mi je profa rekao: "Ti nisi položio, da se razumijemo. Ali nisi ni pao(!)" sugerira mu kolegica referirajući na mene da ako ja nisam položio da ima isti kriterij i za ostale. Kaže on na to. "E, ne može to tako kolegice, nismo svi isti(!)"
Pa boli mene k*** za tim što je neko glup, jhel to ja treba da ispaštam što, eto navodno ja nisam glup?
Ja moram razvalit ispit da bih ga položio, a neko može reć da je nešto pročitao malo to prepričat i položit, dok ja moram tražit od kontekstualnog kvaliteta, od stilsko-sadržinskih formacija na kraju do izraza i potpune dekonstrukcije djela, i ne samo djela već OPUSA, jednom riječju - sve do u detalje.
Nebrojeno puta sam pomislio kako je lijepo biti mediokritet i ne navlačit pozornost na svoju pojavu, biti jedan od mnogobrojnih. Ne kažem da sam ja sad neki prepametni, predobri...nadčovjek, ali me takvim ljudi doživljavaju zaključujući prema komunikativnim elementima, oštroumnosti...blabla, ali bih samo želio da niko od mene ništa ne očekuje.
Ma ima toga kamara da se piše, ali najgore mi je kad padnem ovako glupo na ispitu pa dođem kući i otac zaključi nešto u stilu: "da si znao položio bi!"
To me je ubilo...
PROFA, PROFA KO TE JEBE - MOŽE MIRZA I BEZ TEBE!
Post je objavljen 01.10.2004. u 18:04 sati.