Čini mi se da stvari opasno idu na bolje...ali ne želim puno o tome da ne ureknem. Čini mi se da svaki puta kada se dogodi nešto odlično kada to sve ispričam prijateljici ili bilo kome ,to izgubi svoje draži. Neznam zašto je to tako. Bolje je neke stvari ostaviti za sebe.
Odlučila sam ovaj vikend izaći vanka nakon dugog vremena...to mi je zadnji vikend prije faksa. Nisam neke ljude vidjela tri mjeseca skoro.
Evo sad sam morala prestati pisati...došla je ona pjesma... i'm walkin' on sunshine..., na tu pjesmu se uvijek ludiram i skačem po krevetu...pojačala sam glazbu iako je 2:14.
Veselim se ponedjeljku i upoznavanju novih ljudi, dugo nitko nov nije ušao u moj život. Nadam se da neće svi biti onako za sebe i ne druželjubivi.
Eto...idem nanat i pusa!
E da, odgovorio mi je On i rekao kako u biti nije siguran jeli me voljeo ili je to bilo samo zbog mog izgleda. Da bi nakon par poruka rekao kako se kune da me jednom voljeo, ali to je kao bilo davno...ma nezna on ništa. Ma nek me nevoli...jebe mi se. Doslovno.;-)
Post je objavljen 30.09.2004. u 02:10 sati.