Daklem, nemam vam kaj pisati pa ne pišem. A ni vremena baš nemam, odem na komp pa dok pročitam sve blogove kaj moram pročitati, prođe mi vremena i vremena. A tko će se još onda i za svoj nečeg domišljati...
Molim lijepo, prekosutra putujem na Kosovo. Da, da, na Kosovo. Nisu mi starci Janjevci niti mi je dečko volonter u UN-u, nije da nemam pametnijeg posla niti da žarko žarko želim posjetiti Kosovo. Ali pružila mi se prilika, s obzirom da stari ide na poslovni put, da odem s njim malo u divljinu.
On često ide dolje i uvijek priča kako je sve drugačije nego kod nas. Mnogi se ne bi složili, ali draga moja gospodo Hrvatska je izuzetno napredna zemlja. Nažalost, žene dolje ne furaju dimije, a ja bi si baš jednu kupila pa da je nosim dok sam dolje a poslije za maškare da imam. Nije da se rugam, nimalo, baš bih se htjela prilagoditi – kad si u Rimu... Ne znam kaj ću ja točno radit dok stari bude pregovarao, ali navodno da ima jedan tip kaj bu me vozikao okolo dok oni odrade te neke sastanke. Nije Priština metropola, nema se tu kaj puno za vidjeti, ali opet da ne ostanem čamiti sama u hotelu.
Moram priznati, malo me strah. Strah me Kosova općenito, kad čujem tu riječ, kao da je to neki paralelni svemir. Ipak, zvuči nekak egzotično, pa fakat nisam mogla ne iskoristit priliku.
Sljedeća točka dnevnog reda: osnivanje katoličkog sveučilišta. Aktualna tema ovih dana u širim krugovima javnosti, imam samo za reć da mi se čini super ideja i samo naprijed. Neznam otkud lova, neznam jel bu isplativo, ali ok mi zvuči. Al ne u Zagrebu, nego drugdje negdje jer mi je fakat dosta toga da je sve živo u Zagrebu. I nadam se da će ovo sveučilište podići ugled privatnim visokim školama i fakultetima, jer kod nas vlada misao da ak se nemreš nigdi drugdi upisat, platiš privatni faks i da to drek valja. I ja se s tim slažem. Pa možda sad ovo privatno katoličko bu kaj popravilo.
Nadalje, koristim priliku ( sad sam ko političar ) da vas izvijestim da mi je jako žao kaj ne obnavljam ovo čudo, žao mi je vas 6-7 koji tu dolazite a ono nikad niš novoga, ali ljudi dragi ne biste ni vi obnavljali blog redovito da ste u mojoj koži. Ipak, naglašavam da vas sve redovito čitam, sad ne znam kak se meću linkovi a i da ne bi nekoga izostavila bolje da vas ne spominjem poimence. Ja nisam od komentara, nekad mi bude tak glupo metat komentare na postove, koje je već 50 ljudi prije mene prožvakalo...
Ja sam truba za umjetnost. Ja sam truba za roditeljstvo. Ja sam truba za filozofiju. Ja sam truba za mnoge stvari.
Ali za stisnut gumb na vaše blogove nisam truba, tak da računajte na sljedeće: BIG SISTER IS WATCHING! Sve vas! Hihihihihi! Puno pozdrava!
p.s. ovo je fotka kao i ona ranija sa zalaskom sunca skinuta s bloga Jahača oluje, čovjek je legenda i ovim putem se ispričavam za krađu vlasništva. Ali, dragi Jahaču, ak su mogli Severini, mogu i tebi krasti kaj ne? :-)
Post je objavljen 29.09.2004. u 16:36 sati.