eto...prosao je jos jedan vikend da sam bila potpuno sretna..
on je bio sa mnom..
njegov osmijeh, njegove ruke, njegov pogled...
sasvim dovoljno da me ucini sretnom..
njegove reakcije, njegove rijeci..
sasvim dovoljne da me smire..
i svaki put kad sam s njim se sojecam smireno.. svi problemi, sve prepreke..sve je to
i dalje tu, al dovoljno je da je pokraj mene i to je to!
i da.. in love..totalno...jos uvijek...
i sad znam da ono sto sam imala u svom braku nije ni priblizno onome sto je zapravo potrebno da bi covjek bio sretan..
neke sitnice koje dodju same od sebe..
i da, vec sam cula, da je svaka nova veza lijepa, zabavna..
no, eto.. znam ja to.. al nijedna nije bila ovakva..
za nijednu se nisam ovako dugo mucila i za nijednu nisam ovolke prepreke i sablone porusila..
eto..
dal ce ovo sve potrajat? neam pojma.. nek traje dok traje..
sigurna sam da je bilo vrijedno sve patnje i sve boli kroz koju smo oboje prosli.
gledam ljude oko sebe, slusam njihove price o njihovim vezama.. svatko si napravi kako zeli i svatko zivi na svoj nacin
no vecina toga je sablona..
slusam frenda, zaljubio se u djevojku koja ima tipa, i ona ih voli obojicu..
ok.. na njoj je da izabere koga zapravo voli i sta zeli.. meni je trebalo pun kufer da odlucim..
ponekad ljudi izabiru manje zlo.. dakle ostat s nekim zbog sigurnosti, zbog poznatih stvari, zbog navike, zbog
nekih buducih planova, zbog toga sto je tesko napravit rez i krenuti u nesto novo..
eh sad...
ja pojma neam kaj me ceka..
za sad je sve ok, manji padovi i veci usponi..al to tak treba bit..
no, vidjet cemo sta donosi sutra :)
Post je objavljen 26.09.2004. u 21:59 sati.