Dragi moji blogeri, jučer sam imala prezentaciju akcije na kojoj radim zadnjih godinu dana. Radi se o prikupljanju sredstava za kupnju potrebnih pomagala za mlade sportaše s invaliditetom. Na Cvjetnom trgu okupili smo nekoliko mladih sportaša u kolicima, nekoliko slijepih veslača i pokazali ljudima napore s kojima se isti svakodnevno susreću. Po meni, bilo je super, okupilo se ljudi, došli su i neki sportaši, a na ergometru se okušala i teta Kosor. Svi su oni pokazali jako dobru volju, a Gordan Kožulj je razveselio šire pučanstvo svojim spektakularnim padom iz kolica. Uglavnom, ja sam zadovoljna. Ono što želim reći je da su neki ljudi reagirali i na vrlo čudan način, o čemu ja nisam prije razmišljala. Mi smo došli, napravili to što smo napravili, a ljudi su mahom bili šokirani. Naime, mi smo njima na nos nabili sliku koju oni jednostavno odbijaju gledati. Klince u kolicima kako igraju tenis i utrkuju se po jednom od središnjih trgova Zagreba. Misle da je problem manji ako se takve skupine ljudi jednostavno ignorira. Ali to se događa, ljudi poput svih vas i mene. I ako se oni nauče nositi sa svojim hendikepom ne vidim razlog da ih se ignorira i izbacuje iz društva. To me malo pogodilo, ali isto mi je dalo poticaj da nastavim sa ovim projektom dok god ima ljudi kojima to nešto znači.
Hvala Aliasu što je došao (Mjau ne znam da li si i ti bila) iako je došao kad je sve već bilo gotovo:))) On kaže da nisam bila dovoljno eksponirana, ali to u tom kontekstu nije bilo ni bitno. Ono što se računa je da će svi ljudi koji su bili tamo o tome i pričati jer stvarno nije bio uobičajen prizor. Čim razvijem slike stavit ću ih da vidite što je bilo. Odoh slikati boksače:)))
Post je objavljen 26.09.2004. u 18:15 sati.