Da ne bih mogla na zemlju da se vratim,
kao robinji ukradenoj vezao si mi oči
rupčićem magle,
utulio za sobom sveću,
i odveo me u kraj nepoznati
do košnica odakle zvezde izleću.
I tu si me samu samcitu,
nevino i lako kao kos ženku,
ostavio zaslepljen neke planete sjajem
i na prvom sunčevom satelitu
otisnuo se za njom
zvezdanim beskrajem.
Prenuh se od ovog sna kao od more,
ali zbivalo se ponovo tako
sve do zore.
D.M.
Post je objavljen 26.10.2004. u 00:05 sati.