U biti nije mi danas rođendan, nego sutra, 24.9., ali kako sutra neću imati vremena blogati, moram večeras onda.
Dakle, što bi moj buraz rekao - postajem labud. Iliti napunjavam ( hrvatske li riječi ) dvadeset godina. U biti sam very, very mlada, ali baš gledam ove klince u susjedstvu i mislim si kak je njima super. E, da, ti klinci su mi posebna tema jer sam skužila da su abnormalno potkupljivi. Prodali bi dušu za jedno Kinder jaje. Sve ti vjeruju, sve bi ti napravili, ma fakat su jeftina radna snaga kad trebaš nekaj iz dućana i slično. Ok, ja ove svoje u ulici ne šaljem, mali su, pa da ih auto ne pogazi, ali da im kažem, ma i u Karlovac bi mi otišli ak bi mi trebalo. A i navuku se brzo na princip darovanja. Ja njima čokoladu jednom-dvaput, i sad me već žicaju jel imam nekaj slatkog.
E, da, zašto se među njima osjećam staro. Jučer mi se mala Laura ( godina 6 ) derala pod prozorom: "Maja, Maja, dođi mi vidi dečka." A dečko neki mali za glavu niži od nje, bježi i zaobilazi je u širokim krugovima ( Laura, ti ćeš njega za par godina zaobilazit! ), ne zna si ni cipele zavezati. Pored Laure njezin mlađi buraz Jan ( godina 4 ) koji se igra s drugom susjedom Katjom ( godina 5 ). E sad, fora je u tome da je Katja zaljubljena u Jana ( mala voli mlado meso :-), totalno je prozirna, ono nabacuje mu se da bi i sljepac vidio. I pričam jedan dan s Laurom i ona mi kaže da kuži da je Katja zagrijana za Jana, ali ima druga stvar: Jan ima curu u vrtiću. Kužiš ti igrača! Mali ima jednu u ulici, jednu u vrtiću, jednu na engleskom... A Laura, kako je najpametnija i najstarija od cijele ekipe, neće sad kužiš ono govorit Katji da nema šanse da ovo njihovo potraje, cura hoće imat mir u susjedstvu. Osim toga, koliko sam shvatila, Katja joj posuđuje svoju šminku i rozi bicikl tu i tamo. Uglavnom klinci su mi zakon. Katja se najviše voli igrati mame i tate, s tim da je ona Mama, a pogađate ko je Tata. I dođe još ekipe iz susjedstva i bude dreka i galama. Ali, Laura nije baš za tu opciju jer je starija od Mame i Tate, pa više voli da je ona samohrana majka. I ne leži joj baš ta uloga. Uhvatila sam joj Djecu da prljavim rukama jedu, dok se ona presvlači i šminka. A i kuhati ne zna baš nešto. Aha, da, onda ima neka igra di se poredaju u krug i dodavaju si loptu, ali ne po redu, već ono, kao iznenađuju jedan drugog.
Lopta zna kolati na relaciji Katja - Jan po pola sata.
E i kad vidim te klince, ovisno po raspoloženju, u meni se događa sljedeći monolog:
A) A hebemu miša, Maja, mogla bi se ti malo i požuriti pa i sebi rodit jedno ovak slatko stvorenje.
B) Čo'eče, kak je njima zakon a da ni ne znaju! Ja bi opet imala pet.
Ok,ok, malo jesam too young da bi sad o potomstvu razmišljala, ali šta ja mogu, valjda je to zov prirode.
Sve u svemu, napunila sam tih D V A D E S E T i jako se ispunjeno osjećam, čeka me jedan predivan dan kojem se jako radujem. A zaželjeti sebi neću baš ništa, ovo je rođendan zahvaljivanja. U ovih dvadeset godina dobila sam na pretek ljubavi, nježnosti, lijepih trenutaka, svega onoga što nam život čini lijepim. Nema tako puno prilika da se ovako osjećam, večeras je jedna od njih, pa ću napisati da ostane zabilježeno - lijepo je biti ja.
Dragi moji virtualni prijatelji, šaljem vam puno poljubaca i želim vam da vam ovaj dan bude poseban kao i meni, ako zbog ničeg drugog, a onda zbog čarobne brojke od novih 1440 poklonjenih minuta!
Post je objavljen 23.09.2004. u 21:36 sati.