Savršen govornik velike erudicije
Iv Bonfoa, jedan od poslednjih velikih intelektualnih umova današnjice živi spomenik kreativnosti, znanju, enciklopedizmu, prijatelj Starobinskog, Oktavija Paza, Bretona, Kartije-Bresona i toliko onih koji su obeležili našu epohu, održaće u petak 24. oktobra u amfiteatru Narodne biblioteke autorsko veče/predavanje.
U osamdeset prvoj godini života, Iv Bonfoa se nameće kao jedna od najvećih figura francuske književnosti i svetske poezije a podstaknut pitanjima profesora Radivoja Konstantinovica, dotaći će hiljadu zanimljivih tema vezanih za poeziju, likovnu umetnost, sopstveno stvaralastvo...
Studirao je matematiku i filozofiju, odličan je poznavalac filozofije i slikarstva, posebno zidnog. Obeležena uticajem nemačke filozofije (Hegela i Hajdegera), njegova poezija izražava egzistencijalnu teskobu jezikom bogatim litotama i nagoveštajima. Bio je blizak nadrealistima od kojih se kasnije distancirao. U poslednjih deset godina sve češće objavljuje zbirke pesama. Snimio je i dva CD na kojima čita svoju poeziju.
Kao likovni kritičar, zadužio je svetsku kulturu i umetnost brojnim knjigama, od studije o "Gotičkom zidnom slikarstvu u Francuskoj", preko dela o italijanskoj renesansi i prvom baroku do studija o Pikasu, Baltusu, Đakometiju ili Mondrijanu, a teoriju književnosti bezbrojnim esejima posvećenim Bodleru, Malarmeu, Valeriju ili Pjer Žan Žuvu, kao i prevodnu književnost svojim izuzetnim prevodima na francuski kapitalnih dela Šekspira, Jejtsa ili Leopardija.
Predavao je na Kolež de Frans, Prinstonu, Jejlu, na univerzitetu u Ženevi gde je zamenio Rusea i Starobinskog, održao hiljade predavanja na kojima su se tiskali studenti i intelektualci u želji da čuju jednog od najvećih erudita našeg doba, izuzetnog mislioca, doslednog, ozbiljnog i produktivnog koji je bežao od slave i medija koji su pokušavali da ga promovišu u gurua i instant davaoca recepata za razumevanje poezije ili slikarstva.
Iv Bonfoa je bio predložen za Nobelovu nagradu.
Post je objavljen 23.09.2004. u 20:08 sati.