Jedno je pijani kondutjer, a drugo pijani makinjišta. Kondutjer ti jedino more falit kartu probužat, oli u spavaća kola neće da ti skuva kafu, i kara se s tobon, ali ko je to moga ikad promislit da čuča i oni naprid u lokomotivu. I kad ožedni da zna stat kraj bufeta uz prugu pa mu kompozicija pobigne.
Eto ti i Boris Dvornik.
---Di ćeš Roko?
---Gren kupit gume za auta.
---Oli su ti se istrošile?
---Došle su kartafina.
---Eto vidiš sad ćeš kupit nove, pa ćedu ti se i nove istrošit i di si onda? Nimaš pinez, nimaš gum. Ne isplati se kupovat gume.
---Kupit ću nove gume pa ću držat auto u garažu.
---To ti je već pametno. Jemaš auto, jemaš nove gume, moš pit, nikoga nećeš satrat, nećeš odgovarat. I moš se cili život falit kako uvik jemaš i auto i uvik nove novcate gume. A govoriš: gume ćeš dat jednome ča jema brod pa da mu ne tuče o kraj. Dvi mu daj, a dvi rani. --- Ne znaš ti ča oće reć guma. Da je nan bilo gum u partizane? O gume moš činit opanke. Nisi moga po onima škrapan skakat u postole. Samo u gumanjaše. --- Čuvaj, moj sinko, gume! Ne znaš ti koliko vridu gume. Najskoli u partizane.
I ne samo da sa pazara donese spizu nego i priče o finima susretima koje je tamo jemala. Uvik se najde koja fina gospođa koja je njoj rekla: "Gospođo moja..." Nećete doživit da nju trevi koja obična gospoja, ne, nikad! Sve gospođe koje se njoj obratidu sve su to fine gospođe. I svaka priča sa pazara uvik počinje kako je jedna fina gospođa njoj rekla "Gospođo moja..." A ako jon se obratija muški, onda je to uvik koji puno pametan i fini čovik.
Pa kaj još čekate? Em su na kijosku!
Post je objavljen 23.09.2004. u 02:07 sati.