‘Popij jednu rakiju na eks i odmah će ti biti bolje’ savjetovala mi je moja draga studentica medicine. O da, ne samo da mi je bolje već i blog pišem, a, šta sad kažeš babo?
Inače, uhvatila me prehlada. Znate onaj feeling kad vam noge klecaju a niste niti umorni niti zaljubljeni. I dalje mi je povišena temperatura al se barem ne osjećam slabo. Večeras idem na girls night out. Konačno. Popit ću još i pet rakija ako treba (iako su mi stvarno odvratne te žestice) samo da mogu ić van. Ok. Ne smijem pretjerivat da ne bih završila kao stric Pero (lokalni pijanac kojeg smo mi ko klinci obožavali jer nam je stalno pričao priče i onako pijan dijelio novac od penzije da si kupimo sladoled). Uglavnom – girls night out : It’s been a long time rekli bi Zeppelini.
Fali mi Z. Moja baba u dalekoj tuđini. Ne javlja se, ne piše. Zadnje što je napisala bila je obavijest da idu gledat erupciju Etne. Blago njoj. I ja bih bila na Siciliji.
On večeras ima boys night out. ‘Zvao me Debeli (svi imaju neke čudne nadimke: debeli, glista, žljaja itd…)da idemo večeras van. Oćeš ti ić di il da ostanem s tobom ak si bolesna?’ Ma srce, moje samo ti idi. Konaačno –mislim si. Neki dan je njegova majka izvalila kako ona jednostavno ne može 24 sata na dan biti s mužem. Jednostavno to je previše. Vidjet ćeš uskoro zavjerenički mi je rekla. volim ja nju. Tko zna, vjerojatno će i meni dopizdit druženje non stop jednom kad budemo u mirovini i ja i on. Ovako sada, kad provodim dosta vremena s njim – hm, pa nije da mi ne ide na živce…al nije ni strašno. U biti, većinu vremena uživam. Jednom mi je prijateljica pričala kako ne može podnijeti više biti pored vlastitog dečka. Moće se čuti s njim i razgovarati ali užasava je pomisao na provođenje slobodnog vremena s njim. Pomislila sam, kako mora da nešto nije u redu s današnjim svijetom kada u slobodnoj zemlji, ljudi muče sami sebe i druge čisto radi vlastite lijenosti. Kad sam pitala tu frendicu zašto ga ne ostavi. Ona je odgovorila kako je jednostavno prelijena razgovarati s njim o tome a onda opet tražiti novog. Meni je to grozno. Činjenica da ne možeš biti sretan zato jer si lijen. U svakom slučaju, jeli vam se ikad dogodilo da poželite otići – barem na trenutak. Ne mislim prekinuti vezu – nego jednostavno otići, posvetiti se malo sebi. Zadnji put kad sam to rekla ovom svom on je poludio. Nije mogao shvatiti da ja ne mislim prekinuti s njim nego da mi treba dan, dva, tri da se malo odmorim od svega, nalakiram nokte, odem kozmetičarki, sredim pramenove, pročitam koju knjigu, napišem koji tekst. Sad sam ga već naviknula. Zna da kad pišem ili radim ne volim da me se smeta (što ga naravno ne spriječava da me zivka svako malo i pita jel sam gotova). Uglavnom ,pretpostavljam da moramo prihvatiti činjenicu da i onaj drugi ima život. On ide na nogomet, ja idem s frendicom na kavu, on igra igrice, ja čitam časopise, on mene zivka ja pišem i tako dalje- kad se jednom dogovorimo sve ide glatko (yeah, right – koga ja zavaravam:-))
Post je objavljen 18.09.2004. u 16:30 sati.