Ajme šta ja volim službenu, od države propisanu minutu šutnje! Ma volim je toliko mućo, moglo bi se čak reći i veri mać – koliko je volim! Volim je toliko da je najbolje reći da je volim veri mućo mać! A zašto je toliko volim?
Pa volim je jer me nekidan ova školska minuta šutnje (za zajedništvo Europe u borbi protiv terorizma) – vratila u djetinjstvo!
Odmah se sjetim jedne druge minute šutnje, one - kad bi zatečeni zvukom sirene ostali nepokretni u položaju pijane čaplje ili začuđenog jednonogog plamenca. Svi smo voljeli tu minutu, a pogotovo oni djelatnici u školama – oni, znate na koje mislim, oni šta ih još nazivaju pedagoškim radnicima, tzv. učiteljima iliti profesorima. Ajme a tek šta su oni voljeli tu minutu! Šta su oni voljeli minutu i Pokojnika čija je minuta bila! Šta su oni voljeli da mi dica volimo tu minutu! Šta su oni voljeli da mi dica moramo volit tu minutu! Ajme šta su to voljeli!
A tek šta su voljeli njegovu borbu i njegov put! Toliko da čak sa njega nisu htjeli skrenit – toliko su ga voljeli! Voljeli su ga toliko da su veći marksisti od Marxa bili, ma šta od Marxa – od Staljina!
A šta su voljeli to na nama djeci dokazivat! Tu ljubav. Ajme!
Trebalo je taj duhsamoupravnog socijalizma i njegovog nepobjedivog radnika – pokazat djeci konkretno, tolika im je poslušnička ljubav bila. A što znači konkretno?
Pa konkretno uzmeš razred djece i ravno u tvornicu azbesta, pa pored otvorenih peći, pored tkalačkih strojeva, posred skladištainače kancerogenog azbesta – sve, sve radi velike ljubavi njihove prema radničkom samoupravljanju. Pa još djeci od ljubavi velike prigovaraš što su ruku na nos metili, jer šta im ima gorući azbest smrdit kad samoupravnom radniku ne smrdi. I onda za kraj kolektivni dokaz ljubavi – minuta školske šutnje. Ajme lipote!
Otada mi je minuta šutnje na posebnom mjestu u srcu. Toliko je volim, pogotovo kad mi neko reče da je moram volit.
Moskva: alo, alo! druzje? druzje! kamaradi! Moskva to je. panjimaješ druzje? Moskva. Bruxelles: vi, vi mon ami. e Brusel! du poan. Moskva: druzje, ti nje panjimaješ – to njet du poan. Čečenj njet du poan druzje! Čečenj jet tjeroristja! ma čečenjski Kovkoz jet njafta! Kovkoz jet njafta druzje, panjimaješ? njafta za Vjuropa. Bruxelles: o mon gran ami! vi, vi ž komprend! ž komprend l´tut! l´Šešen e gran terorism! vi, vi, e l´Šešnija e stat d gran petrol! petrol pur l´Vrop Unite! pur Konsel d´Vrop! vi, vi ž komprend, l´Šešen e gran terorism! Moskva: dja! dja druzje! harašo! harašo! vu Vjuropa njet tjeroristja! mje svje skupja – tjeroristja ubjijmo! sve skupja! njet tjeroristja, njet a Vjuropa! njet djavajmo njaša otu njafta – harašo? njet tjeroristja – sve skupja, e njafta prihašajmo! prenjesite, prenjesite to a djecja : koja pijesnja-govnoj stijesnja! Bruxelles: vi, no terorism du Vrop! tutmon l´konpletamon – non l´terorism! se l´agrimon mon ami! l´instruksjon pur tut la otrans d Vrop, un minut du totalmon silons: ki pisnee-govno stisnee! e bon! e bon! e votr petrol – arive. e bon! Bruxelles: alo, alo! Zagreb sivuple? votr vulevu a l´Vrop Unite? alor…
A vidim da minutu još vole. Vidim da te ljubavi ima i danas. Nije ugasla, još gori vičnim žarom. I opet je triba dokazivat. A na kome? A na kome drugom nego opet na školskoj djeci.
Samo što ovaj put ne dokazujemo ljubav prema samoupravnomsocijalizmu, nego prema zajedničkoj borbi protiv terorizma. Dokazujemo ljubav u školi. Prema borbi protiv terorizma. U školi. Da. Fakat školska djeca trebaju minutom šutnje iskazat opredjeljenost prema borbi protiv terorizma. A ne npr. – političari u Saboru. Jer neće se sutra oni borit. Mislim na političare. Nego ta djeca. A na to oni računaju. Na-to friško topovsko meso, koje će se sutra u njihovo ime borit protiv terorizma. A njihovi sinovi neće. Odatle ta silna ljubav, protiv terorizma. Ujedinjena Europa, u školama. A ne u Saboru, jer šta će u Saboru minutu šutit – kad imaju toliko pametnog za reć.
Ali zato u školama treba minutu šutit. Treba šutit, a ne poučavat, razgovarat, odgajat. O događajima, uzrocima, posljedicama, rješenjima. Treba šutit da se nešto ne bi reklo. Da se nešto ne bi reklo, nešto kao
DABOGDA SE U DROBU VELIKE BIJELE PSINE TRAŽILI!!!
DABOGDA VAS KALIFORNIJSKA GLISTA KO HUMUS PROSRALA!!! DABOGDA VAS EGIPATSKI GOVNO-KOTRLJAN U KUGLI KOTRLJA!!! DABOGDA VAS KAO 6METARSKU HRPU ŠIŠMIŠEVIH GOVANA DAVID ATTENBOROUGH GAZIJA (op. i usput otkrivao nove životinjske vrste, ful simpatičan čiča)!!!
BANDO NIT DEBILSKA NIT KRETENSKA VEĆ KREMBILSKA!!!
To već ne bi bilo pedagoški, ne kao tvornica azbesta i propisana minuta šutnje. Tili bi minutu šutnje jeli!?! Minutu šutnje bi tili!!! Da činimo kuco ka tovari, da bude kako vama paše: tovar bija, tovar osta!
Ma evo vama bosanski grb i riči vičnog Smoje:
Svađat mi se triba!! Svađat se hoću!!