Ponekad se igram svojom Praktikom. No, na obali mi ponekad zasmetaju dva tipa. Jedan od njih kresne svoj lažni kineski kanon kojeg je mijenjao za jednako lažni bicikl marke roki kroser pa je u nevjerici i jadu htio izlupat nekog veslača na pivijadi pa je dobio veslo u guzicu pa sad hoda kao da je bio na tur'd'kembriđu. No Prdekonž, produkt mame kranjice i tateka koji je pijan ko majka s tankerom isplutao pri Bledu pa misleć da je na karibima utaknuo u domorotkinju i mjesto dalmoša napravil janeza, izvadio je svoju dasku za peglanje fotografija na more. Rekli su mu da je talentiran pa je tija serfat (s nazalno fingiranin „N“) Njegov prijatelj Debe Luco cerio se niskom prekrasnih bijelih zubiju znajuć da je podrška najbitnina u emotivnom razvoju. Donnie je za to vrijeme vadio peraje da se mora uprtit na bovu s koje je skako na dasku a prije čega je namistija aparat na opciju „nenadmašne umjetničke fotke“ Aparat je manje više slušao. I njega. I milijardu talentiranih kineskih turista. I Japanskih.
Nije znao da je zaprepaščujuće visoki val od čak sedam centimetara teško uskladit s opcijom na njegovom aparatu. No on je završio dizajn, smjer sitotisak. Inprovizirat ce nesto. Do doktorata na slovoslagarstvu. Tad biu prevazan da ga prime u akademiju, no nikad se ne zna.
Moja Praktica puca fine fotke, u okviru mi je jedan kontinentalac zaspao u vlastitoj bljuvotini i drugi koji prijetnjama sa splitske pjace nagovara val na nemrdnuće. Da nije duge ekspozicije kako bi trčao od rive na dasku za peglanje, ne bi imao ni dugine boje u panorama puzzle šatrotini. Znan ja, veli on, a svi ste vi...
Blitz: Dalmatino Vodka, nagutaj se morske vode i pogledaj pod vodu bez maske. Koju prvu spaziš tvoja je. Nije za ženit ali za brudet će partit.
Post je objavljen 07.09.2004. u 22:10 sati.