Kisha pada topla, blaga..
tiho zemljom zvoni, tap tap
tako mi je mila draga
svaka njena sitna kap..
trchim, pjevam, ona rosi
veze putom zhutim trag..
miluje me svud po kosi
jer i ja sam njoj sad drag :))
Sjecham se te pjesmice iz osnovne josh, milion puta smo je na muzichkom otpjevali, pogotovo kada je vani padala kisha :)
Pada kisha nad Sidnejom vecheras, prohladno je. Spremamo se za proljetno spremanje i krechenje kuche, kupili smo i novi namjeshtaj.. sve je novo. Chini mi se i zhivot je nov. Nedostaje mi moj d, jebeno mi nedostaje. Ali moram priznati, postalo mi je jasnije zashto se sve to tako desilo. Postaje mi jasnije zashto nije htjeo ono shto sam ja htjela, zashto mi nije dozvolio. Ponekad je teshko vidjeti pravi razlog nekim ljudskim akcijama koje nam ne pashu. Teshko je, ali se na kraju ipak shvati.. Jasno mi je poneshto, mada josh uvjek ne zhelim to da prihvatim. Znam da mi je htjeo bolje.. Sada mi jeste bolje, iako ga nemam, iako mi nedostaje svakim danom sve vishe i vishe.. bolje je.. On che i dalje biti i ostati vazhna osoba u mom zhivotu, jedna od najvazhnijih, iako smo krenuli svako svojim putem. Eh.. teshko je objasniti osjechaj u ovom trenutku..
Za sve one koji ne vide nadu, i ne znaju krenuti dalje.. zaista, zhivot se u sekundi promjeni, ochi se otvore, i sve vam bude jasno. Srecha se nadje i u drugim stvarima, i u drugim ljudima. Iako nikada nikoga nechu voljeti na nachin na koji sam voljela njega.. ja chu ipak voljeti. A ljubav dolazi u raznim oblicima..
Volim te d, always..
Post je objavljen 07.09.2004. u 10:53 sati.