Danas sam prvi put poslije dolaska sa mora otišla do grada... I vozim se ja pored Alipašinog polja... kad no ne lez' vraže gradi se nešto. Malo bolje pogledam kad na tabli piše Mercator. 7 dana ranije tu je bio parking.
Pa jebemu mater kad me tjera da lajem. Mercator je već izgradio jedan ogroman objekat i zatjerao u crno ogroman broj malih trgovina.
Recimo, ove godine je posebno knjižare zavio u crno. Naime dobili su dozvolu da prodaju školske knjige u svom supermarketu. Uz svaku kupljenu knjigu, dobijete jednu svesku besplatno... Razumijem sve roditelje koji su otišli i kupili školski pribor tamo... ali nije u redu.
Sve ja to kontam... konkurencija i vragovi, ali me pravo nervira što dopuštamo Slovencima da zarađuju na našoj muci. Ja sam (odnosno moji roditelji) jedan od onih deviznih štediša proklete Ljubljanske banke koja je dužna građanima BiH ogromne svote novca.
To su oni isti Slovenci koji ne daju da se izgradi džamija u Sloveniji... Ne uklapa im se u arhitekturu... Ma serem im se u arhitekturu. Što ne pogledaju Sarajevo... grad nevjerovatne arhitekture... grad u kojem se u krugu od 200 metara mogu vidjeti Katedrala, Begova džamija, Pravoslavna crkva i Sinagoga. I vjerujte mi... izgleda nevjerovatno.
Možda malo oštro zvučim... Jebeš ga Slovenci su uvijek bili Slovenci... Na stranu sada oni.
Ljuta sam na domaće vlasti što dopuštaju gradnju još jednog Mercatora 5 km udaljenog od prvog. Ljutim se što se građevinske dozvole daju da bi se malo i privremeno napunio budžet. Što niko ne razmišlja o 100 malih trgovina koje će progutati taj novi objekat.
I onda se pitaju, zašto svi žele da napuste BiH... Zašto se ne zapitaju... Šta mi nudimo svojim građanima da ostanu. Baš sam bijesna...
Post je objavljen 07.09.2004. u 00:53 sati.