Konacno sam se vratio s krstarenja. Pozvao me moj dragi prijatelj seik Naftah Dojajah na svoju ogromnu jahtu-krstaricu da se malo odmorim i dozivim blagodati krstarenja na brodu na kojem smo jedini muskarci on, ja i eunuh. Posada broda sastoji se od 200 zena, od cega ih je 185 posluga. Eunuh je zaduzen za cuvanje zena. Naftah me pokupio u luci u Plocama nakon cega smo otisli krstariti oko Afrike. Pricao mi je kako nema briga u zivotu i kako uziva po cijele dane i ne zamara se biznisom kad ima ljude koji sve vode umjesto njega. Ja sam mu onda potanko ispricao pricu o Peri na sto se on glasno nasmijao. Eunuh je napravio istu tu pizdariju i eto. Sad je eunuh. Pero, pizda ti materina, imas srece sto nisam Arap. Prvo smo stali u Libiji. Gadafi je bio nesto lose volje na sto mu je Naftah rekao da koji kurac brije, nek radije ide s nama na krstarenje. Odbio je i poslao ga u kurac sa onom spikom kako on mora radit i da njemu zivot nije zajebancija, a ne neki tatini sinovi koje boli kurac za sve samo jedu, piju i karaju. Naftah je rekao "Prskah my q'rac" sto na Arapskom znaci "Dobro, aj bok!". Putovanje smo nastavili uz veliko slavlje. Slavili smo to sto smo na brodu s 200 picaka. Eunuh je bio nevjerojatno sutljiv i cudan sto je meni uzasno islo na zivce. Jos prije neobuzdane chage eunuh se ustao i vratio u svoju kabinu. Nakon par dana stali smo malo u Zairu, pozdravili hrvatske gastarbajtere na mojoj obliznjoj naftnoj platformi i kupili neke suvenire. Naslo se tu raznih drangulija; od bisernih ogrlica, bodeza optocenih smaragdima i arheoloskih iskopina nevidjenih u svijetu. Lik je spominjao neku kariku koja nedostaje, a ja sam mu zato spustio cijenu. Pa necu valjda platit punu cijenu ak je strgano? Tu sam kupio i nekakvu sliku. Neki lik se drzi za glavu. Cista zvrljotina. Tempera na platnu statijaznam. Podsjetila me na susjeda kad mali napravi neku pizdariju pa sam ju uzeo haha! Seik je sve to platio i zamijenio oko 50 arapskih picaka za 50 crnkinja. Kasnije smo skuzili da ih je tesko ulovit u mraku, tak da mu to bas i nije bio dobar potez. Ali ajde, seik nikad nije bio dobar biznismen. Samo je imao puno srece. I ogromno naslijedje.
Eunuh se totalno cudno ponasao. Zatvarao bi se u sobu i ne bi izlazio osim ako ga seik pozove. A to je bilo rijetko. Kad smo stigli u Indiju seik je zamijenio 30 crnkinja za 30 Indijki. Onih 20 nismo mogli nac. Tamo sam prvi put probao opijum. Nije lose. Uopce. Na putu prema Tajlandu onako pijan zalio sam onu glupu sliku viskijem. Probao sam obrisat to s nekom krpom ali samo se razmrljalo. A u kurac, ko jebe sliku, bacio sam ju preko palube. Kasnije, kad sam se otrijeznio sjetio sam se da me zapravo eunuh trknuo dok sam nosio casu vina. Mrzim takve smotane likove. Jebeno su iritantni. Vrzmaju se oko svoje osi, nekontrolirano lamataju udovima i stalno su zbunjeni. Daj budi covjek i imaj bar malo samopouzdanja pizda mu materina! Nekad bih ga malo zajebavao ono nemas muda, sjedi i pishaj, nemoj me jebat i tak te sitnice. Nije se ni ljutio ni branio, samo je sjedio. Bas je u kurcu. U Tajlandu mi nije ni sladoled ktio kupit kad nisam imao kesha pri ruci. O majku ti jebem prokletu bezmudavko spigani da ti jebem! Al ajde, jos smo Arapkinja zamijenili za Azijke, pa me to malo smirilo. Posto su pocinjale Olimpijske igre u Grcku smo se vratili Sueskim kanalom. Osiguranje je bilo jebeno, jedva su nas pustili preko morske granice. Seik je imao malo problema jer je zagubio putovnicu, ali Azijatkinje su to brzo sredile sa mornaricom. Mogu vam reci da mi je bilo super gledati Olimpijadu u zivo, a pogotovo finale u rukometu. To je bilo najjace. Zato jer eunuh tad nije bio s nama. I to zato jer mi je jebeno isao na zivce padajuci na mene tokom najzescih akcija. Pravdao se da ga rulja gura i ta sranja. "Pa guraj i ti njih" rekao sam mu. "Sto si bas na mene navalio?" Slavlje nakon pobjede odigralo se u drustvu nasih reprezentativaca. Seik je cak iz zajebancije obojao kosu u crveno da bo izgledao poput Sole. Citiram ga: "Bog ce oprostit! (smijeh)". Kako bih sprijecio slicna ometanja u finalu kupio sam 10 litara nafte u eunuhovo ime. Na racun seika naravno. Postavio sam naftu kraj nekog auta i kraj kanistera ostavio jedan od eunuhovih turbana. Murija je intervenirala rekordnom brzinom. Seik se od svega ogradio i otpustio eunuha te mu rekao da mu ne gine odrubljivanje glave ako se ikad vrati u njegovu zemlju. "Dobro si ti rekao da je cudan." veli mi moj dragi prijatelj seik. "Kako ja to nisam prije vidio?" E jebiga, kad te vec ne moze jebat u guzicu, jebat ce te u mozak. Brzo sam zaboravio na njega. Nakon osvojenog zlata i zatvaranja OI, festali smo jos malo na jahti, a onda me seik uz tople pozdrave i darove ostavio u Rijeci od kud sam otisao na 402 Street Race pokazati malo svog Presvetog.
Nije mi jasno kako netko moze reci da ne ide na more jer nema love. Jebote, ja sam pola svijeta proputovao ovo ljeto i donio hrpu suvenira, a nisam lipe potrosio. Eto.
Post je objavljen 06.09.2004. u 16:55 sati.