Uopće nije lako biti roditelj. To iziskuje nadljudske napore, ako hoćeš da sve bude onako kako si zacrtao da će biti. U pičku materinu je teško. Odluka je pala još prije ljeta. Sve se vrti oko njih. Kada treba birati izmedju posla i njih ja biram njih. Međutim ponekad posao mora biti dovršen, a oni i dalje traže odgovore na svoja beskonačka pitanja i rade pizdarije baš kad ti najmanje treba . I tako ja danas radim nekog jarca za posao, a mali zajebava. Izvadio je mali frajer eurokrem iz frizera, uzeo kućarin i pokušava doći do ostataka eurokrema na dnu tegle. Zabio cijelu ruku i svrdla stvrdnuti eurokrem i naravno da nemože ništa izvući. I sad on oće veliku žlicu. A ja usred nekog fukn prepisivanja.
- Ja bi velik.
- Što će ti velika žlica, mišu? Imaš malu.
- A, nemogu malu. Oću velik. I kopa po onom kašetinu di stoji pribor za jelo.
- Nemoj, čekaj. - Zaustavljam ga, uzimam onaj mali, već do drške zasrani kućarin i zagrebem po dnu tegle i izvadim mu po kile eurokrema i dam mu. On to trpa u usta, a ja se vraćam svom kompu i prepisivanju. Na tipkama ostaju tragovi eurokrema i ja već lagano lud. Divljački pritisak zasrane tipke i onda nagli trzaj i eurokrem nestaje sa tipke kao da sam izlio 3 litre kiseline po istoj. U međuvremenu mali je ipak iskopao veliku žlicu, sjeo za stol i sad s njom pokušava iskopati svoje blago. Kad sam to vidio zaurličem.
- Jesam li ti rekao NEEEEEE?? Jesam li ?!?
A on, miš moj mali, razvuče onu čunkicu zakenjanu eurokremom u facu pred plač, pogleda me u oči, digne ručicu i poluplačnim glasom vikne:
- Nemoj še više dejati tata, što se deješ? Nemoj še dejati.
Smrzo sam se od pogleda. Toliko jada i straha je bilo u tim malim okicama. Mislima odvalim sam sebi takvu trisketinu da sam ju čuo. Zabijem palac 5 sekundi na POWER botun i moj komp se sruši kao gromom pokošen.
- Oprosti, miško! Neću se derati. Daj da ti pomognem.
Sjednem kraj njega i poližem kremu sa njegovih prstića i dlanom mu obrišem suzicu koja se počela stapati sa eurokremom po licu.
- Oprosti. Neću se derati!
Zaključak dana.
Svako malo sejvaj file na kojem radiš da pc možeš ubiti kad ti prdne.
Posao se radi kada dica odu leći. A kad završiš posao, napišeš blog i ideš i ti u krpe.
Laku noć svima.
Post je objavljen 05.09.2004. u 21:32 sati.