Jučer sam ustao u rano jutro da bi shvatio da sam sam u stanu, odnosno da nema nikoga pokraj mene, što se očito dade zaključiti iz toga da ne vidim nikoga kome bih se mogao obratiti i da nema nikoga kome bi rekao dobro jutro u ovakvo rano jutro koje i nije toliko rano ko što bi pojedini radoholičari shvatili ranost jutra. Onda sam, zaboravih što sam, a da, onda sam se ustao na jednu od dviju nogu, ali pogledah prvo na tepih da se ne bi ugazio u neku bubu koja se ne vidi, valjda je grinjom zovu ili kako bilo, no primjetih i neke pokretljive bubice, koje skaču kao skakavci, ali su sitne i nikakve. Zbog toga imam ranice na stopalu.
I onda krenuh u kupaonu, a kad tamo nikoga nema da mu kažem dobro jutro ili izlazi odatle, žuri mi se, moram na posao, ili daj već jednom završi piša mi se jako, i otvorim vrata i uđem unutra bosih nogu, pločice hladne i ledene pozdravljaju me s dobro jutro, no ja im ne odzdravljam jer znam da su one neživa bića i da će me, ukoliko odzdravim netko svrstati u luđake iako ja to nisam.
Onda uzmem četkicu koja je uništena od stalnog pranja zubi, u stvari ne znam zašto svakog dana perem zube kad nema nikoga da mu kažem dobro jutro i da mu huknem novi plidenta zadah, osvježavajući i leden. Na četkicu potom stavim glistu paste i krenem prati zube, a pola mi ispadne, jooooj, a nemam para baš da se razbacujem za novu pastu svakog tjedna, pa nekim su likovima, koje znadem iz crkve svetog Martina, paste trajale po 6 mjeseci. Pomičem četku lijevo-desno i raste mi pjena u ustima, a peče strašno, da mi suze teku kao onomad na jednom sprovodu iako pozvan nisam bio na taj sprovod, no to je javni događaj i ne bih ga htio propustiti.
Pljunem u lavabo i ugledam tri dlačice s brade još kad sam se jučer brijao i sjetim se da bih mogao kupiti novi mah 3 kompletić jer stari ne odgovara mojem licu, grub je i gotovo hrđav.
Posegnem za ručnikom i sjetim se da bi sad bilo dobro da je netko u stanu i da ja izađem iz kupaonice gol, odnosno omotan ručnikom i kažem dobro jutro, a ta me osoba sramežljivo promatra gledajući negdje u stranu od stida. No ja bih rekao da neka se ne srami, da nije to ništa, da smo mi u vojsci svi bili goli kada smo se tuširali i da se tamo nitko nije sramio, a ne daj bože da je nešto netko pokušavao raditi ili samo buljiti jedno u drugo onako gole.
E ali, nema nikoga i neću reći dobro jutro, već se pogledam u ogledalo, počešljam se i kažem dobro jutro.
Eto to je zasad to no moj je život pun doživljaja i zahvalan sam dnevniku što mogu tamo to prikazati.
Dobro jutro
Post je objavljen 05.09.2004. u 13:57 sati.