Htela je da vidi svoju veliku lepotu, ali nije bilo ogledala na svetu.Tad reče svome dragom:Otvori mi tvoje velike zenice da vidim svoju lepotu.
Velike zenice čoveka koji ljubi otvoriše svoja sjajna ogledala.Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti.
I poče da igra kao plamen, kao zraci, kao žito, kao talasi, kao zmije, kao mačke, kao noćne sablasti.
I u toj radosnoj i divljoj igri, ona razbi ogledala.A kad je razbila ta ogledala, nije više znala kakva je, je li lepa ili je odvratna.Jer je u pomračenju tih ogledala nestala i ona sama.
Jovan Dučić
Post je objavljen 10.03.2005. u 13:15 sati.