˝Osobno ću se pobrinuti da vam dijete dođe na sprovod! Doći ću do vas tijekom dana i slomit ću vam kičmu!˝
ovo su riječi kojima je Damir Mašić zaprijetio novinarki Slobodne Dalmacije. Mašić je inače predsjednik HDZa Lovinac i član Crkvenog odbora koji je odobrio postavljanje spomenika Mili Budaku; treba li napomenuti da je novinarkin ˝zločin˝ što je pisala upravo o tome – mislim da ne treba.
Ali vratimo se malo unatrag, samo malo – MALO PRIJE…
Mašić: alo, alo! e, ja san. Triba bi mi nešto. X: e, reci. Mašić: triba bi mi broj one Kalmete, one…znaš… X: e Mašić: …kurčeve novinarke…reka´s da imaš kuma… X: e, dobro, a ona sigurno nije rod? njemu? nije jel´ - dobro, vidiću pa ti javit, mere za 10 minuti? dis´ sad? Mašić: kod Brace, okrenuli janje, aj kume saznaj, našla je mene zajebavat - oće kurac! aj saznaj, pa dođ na pečeno… X: oću, aj. A JOŠ MALO PRIJE TOGA… Mašić: pope šta´t triba? Y: sluzi Njegovom ništa, ali ko što znaš hram božji se gradi… Mašić: dobroje, dovoljno´s reka. evo´t, šalju naši vani… Y: fala in, On će ih na onom svitu znat pripoznat… a kako im sluga Njegov može zahvalit? Mašić: ništa ti ne brin´, ne triba ništa – oni će ti čak i spomenik metit… Y: dobro je. Mašić: e, tuteka desno o´crkve, dogovoreno. A malu´š mi krstit drugu nedilju, ka škola počne da gleda selo. ajmo sad na bićerin ljute. A JOŠ, JOŠ MALO PRIJE TOGA… X: e, ja san. šta je? zeleno svitlo? ima – nema? Mašić: je, kume nema problema – dižemo ga. a tvoji? neš ih slat? X: jok, glavno da je odozgo zeleno. Mašić: je, unda dogovor je pa´– bez patrole… X: nema zakona, ne brigaj! ne šaljen svoje – njemu reci nek on diže, a kad digne neće ga ni bog ni Sanader rušit! Mašić: dobro, ti ne šalji svoje i pazi – bez pres-govnara, neću kurčeve novinare tamizin! X: ne brigaj, iman kuma u štanpi, neće se ni znat da se diže. A JOŠ, JOŠ, JOŠ MALO PRIJE TOGA… Š: alo, jeli to Mašić? Zagreb na liniji. Mašić: ja san gospod´ne, Mašić je. Š: Mašiću, šta mi to kažu da nešto spremaš dole, šta je to? Mašić: je gospod´ne, dižemo ga, dižemo spomenik. Š: bez središnjice!? ne znam Mašiću, ne znam koliko ti je to pametno, iza leđa… Mašić: ma ništa iza leđa, sve dogovoreno, imamo potporu! Š: potporu? čiju? ne znam Mašiću, šefu se to neće svidjeti… Mašić: gospod´ne naši vani su iza toga. Š: naši vani? Mašić: e, naši vani – i glasovi, i lova, dobra lova… a jel´ i izbori dolazu…znate kako je, šta govoridu… Š: e, a šta govore? Mašić: …pa šefu ne mogu Srbe oprostit, ono Hristos i to, govoru da se proda, ali za pravog čovika jel´ - bit će, bit će toga još…razumite? Š: za pravog? kažeš biti će toga još? a potpora, khm, kažeš dobra? Mašić: do sada bila. Š: a policija dole? neće praviti probleme? Mašić: to je sređeno, to mi je kum. Š: dobro, dobro Mašiću. ovo – među nama, shvaćaš? u slučaju nečega jeli – nas dvojica, ne znamo se… već znaš proceduru… Mašić: razumin. glavno da iman zeleno? Š: zeleno, je.
Ovaj tekst je izmišljen, hr verzija krim-romana. Sve sličnosti sa stvarnim osobama i mogućim situacijama – apsolutno su slučajne ;)
THE END