-Ne mozes iskoristiti bas svaku priliku, pretjerujes.
-Zivim tako.
-Lazes, ali nije vazno.
-Samo zato jer me ne poznajes? U tome je stvar?
-Mozda je i u tome stvar, da.
-Nemoj.
-Nemoj? Necu. Ali koja je svrha, evo necu.
-Nemoj razmisljati kroz svrhu. Mozda nemam ciljeve. Mozes li malo razmisljati na taj nacin? Nemam namjere, nista.
-Samo pricamo...
-Da, samo pricamo. Pokusavam ti reci, svidjas mi se, i, i pokusvam ti pomoci.
-Pomoci? Malo pretenciozno za nekoga tko me ne poznaje.
-To nije vazno. Ne dopustas mi da dovrsim...
-Mozda znam u kojem smijeru ides.
-To smo utvrdili.
Smijeh.
-Idemo se pretvarati da nema ciljeva, samo me saslusaj. Moze?
-Ajde, izvoli.
-Ne volim te gledati kako se zadrzavas.
-Zadrzavam?
-Da, da, pretenciozno, ali da. Primam to od tebe. I, pa, mislim da mozes puno vise.
-Sigurna sam u to.
-Evo, nemoj mi se tako smjeskati kad pokusavam biti ozbiljan.
-Ova situacija nije ozbiljna.
-Nije, ali razgovaramo samo teoretski. Naravno, ali...
-Ali?
-Primjenjujemo to ne tebe. Ajde nemoj mi se smijati.
-Ne smijem se. Ide nam dobro, za ovih 10 minuta koliko se poznajemo.
-Ah, mislim da smo vec ovim unistili sve sanse.
-Slazem se.
-Nadam se da sad necemo otici svaki na svoju stranu.
-Molim? Zasto?
-Oprosti. Ne znam, moglo bi se dogoditi. U nekim slucajevima. Oprosti, moram se smijati kad me zbunjujes.
-Idemo nastaviti pricu o prilikama. Tu smo stali. Iskoristiti bas svaku priliku.
-Zanima te?
-Apsolutno, ali...
-Trebali smo maknuti neke stvari s puta. Ne mogu vjerovati.
-Idemo nastaviti pricu?
-Da.
Post je objavljen 31.08.2004. u 16:04 sati.