Svedok doba za buduće naraštaje
Radomir SMILJANIĆ 30.08.2004, 19:20:10
POSTOJE pisci koji su uspeli (primili zaduženje svoje savesti da ga prenesu na savest mnogih drugih) da krajnje celishodno, krajnje delotvorno upere prst razotkrivanja na prave probleme, na prave (ne)ljude svoje, ali i sledeće epohe. Možda, što da ne, i na sve sledeće epohe.
Hajnrih Bel je takav pisac. Nemački dobroljub, kao takav i katolik, i kao dobroljub opravdano i rodoljub, Bel je, štono se obično kaže, "čistio (onako nemački delotvorno) pred svojim vratima". O, kako je žestoko prašila, kako i nadalje žestoko praši ta Belova metla!
Bel, za razliku od nekih drugih katolika (poglavito onih iz knjige "Gott Segne den Fuhrer" - "Neka Bog blagoslovi Firera", onih koji su potom, nažalost, veoma uspešno organizovali "pacovske kanale", bekstva nacističkih ubica skrivenih pod mantijom katoličanstva pape Pija Dvanaestog i inih), jeste kao levi katolik ostvario najveće domete svog svetski slavnog dela, među kojima je i roman u odabiru "Večernjih novosti" - "Mišljenja jednog klovna" - upravo nemilosrdnim šibanjem onih najgrozomornijih izvitoperenja sopstvene nacije, udarom na velikonemački, dodao bih (u duhu sadašnjice) i pangermanski nacizam. Pisac ovih redova o svom prijatelju i inspiratoru Hajnrihu Belu bi precizirao: Bel je svojim "snajperskim" perom uzeo ponajpre na nišan tvorce one (kako sam u više svojih knjiga naznačio) "Abecede strave i užasa" - od A - "Aušvic", B - "Buhenvald", C - cijanid (trovanje stotine hiljada nedužnih, mahom jevrejskih žrtava po konclogorima smrti), D - "Dahau", E - egzodus; H - hitlerizam, holokaust..., sve do I - industrija smrti, J - "Jasenovac", hrvatski "Aušvic", K - koncentracioni monstrlogori smrti, itd., itd.
Te, kako Aleksandar Gatalica u "Večernjim novostima" lepo napisa "zverske dveri su, istina, zatvorene rukama drugih, telima mnogih. Ključ je stavljen u bravu, a nemački pisac samo je imao da ga okrene".
I, evo - zamisliste! - baš na dan užasnog pohoda velikonemačke soldateske, nacista pod vođstvom svog firera (kojeg prema vladajućem tada nemačkom katoličanstvu "blagosilja Bog"...) 1. septembra (one 1939. početka Drugog svetskog rata, napada hitlerovaca na nedužnu Poljsku), baš tada, tog datuma "pada" i sreda "Večernjih novosti", odnosno Dan Hajnriha Bela, tog velikana Nemaca, ali i celog sveta, tog "snajperskog" pera protiv nacionalnog izopačenja!... Kakva čudesna koincidencija! Svako ko toga dana, 1. septembra ove 2004. godine, kupi ovo delo upereno protiv uspavane savesti građanina, Nemca, kojeg nisu probudili čak ni Hitlerovi doboši naci-ubica, biće bogomdani saučesnik očuvanja svesti i pamćenja na početak najvećih užasa, najmasovnijih uništenja ljudi, čitavih naroda. Ni u najstrašnijim košmarnim snovima neviđenih razaranja i patnji jedinki i pokorenih nacija, osuđenih na "konačno rešenje" (plan Vanze: "Endlosung"), tj. totalno istrebljenje.
Ima još nešto što je u romanu "Mišljenja jednog klovna" spisateljski nemačka posebnost. To je prikaz porodice kao "ogledalo vremena". Još od "Budenbrokovih" Tomasa Mana, čitamo i u ovom Belovom remek-delu u kojoj meri je izražena zatvorenost jedne porodice. U ovom slučaju, porodice Šnir. Zaista je potrebno veliko umeće pisca da prikaže izolovanost jednog porodičnog kruga od burnih, ubilačkih društvenih tokova, da iskaže odgovornost tog "zatvaranja" za potonje masovne zločine, koji su posledica te "zatvorenosti", tog sticanja po "svaku moralnu cenu", pa bilo to u nacizmu ili demokratiji.
U predgovoru izdanja celokupnih dela Hajnriha Bela navodi pisac Bernd Balzer mišljenje istaknutog nemačkog literate, kritičara Marsela Rajh Ranickog: "Bel je jedan od najuspešnijih nemačkih proznih pisaca međunarodnog značaja. On od samih svojih književnih početaka važi kao izrazito napredan".
Potpisnik ovih redova prisustvovao je jednoj raspravi dalekih šezdesetih godina o savremenim kretanjima u književnosti i tom prilikom je naš nobelovac Ivo Andrić visoko istakao nemačke pisce. Među njima na prvom mestu Tomasa Mana i Hajnriha Bela.
Post je objavljen 31.08.2004. u 15:51 sati.