Danas mi je tako dobar dan. Istina, malo je bio prekratak, ali nema veze. Kratko i slatko. :)
Zapravo, imam neku navalu pozitivne energije i sve mi one suzice sad izgledaju potpuno nevažne. Jer ja ima plan. :))
Uglavnom, od jutra se smješkam i znala sam da danas i nije pravi dan za učenje. Pa sam malo pospremala, pa sam ipak pokušala učiti, ali ništa od toga. I onda me je baš razveselila jedna blogerica svojim mailom, pa je dan bio još bolji.
Bilo je stvarno previše adrenalina u krvi za bilo kakav intelektualni rad, ali taman za fizički - moj ljubljeni bicikl i ja smo se opet družili.
Jedino su mi zločesti i bezobrazni vozači malo narušili raspoloženje. Ponekad se stvarno ponašaju kao da ne postojim. Ali ja sam na VOZILU kao i oni i imam se pravo vozit po cesti kao i oni i nekad ja imam prednost, bez obzira kaj sam bitno sporija od njih. Užas, kolko je nekulture na cesti. Mislim da se tako ponašaju ljudi koji nisu baš puno bili pješaci ili biciklisti pa ne znaju kako je to biti nevidljiv. Nije baš ugodno, stalno strepim da će me netko pokupiti. Zato ću ja biti kulturna vozačica, mada znam da (nekim) muškarcima beskrajno idu na živce žene za volanom. Sorry dečki, ali ja se držim svojih principa.
Uhvatila me neka kreativnost danas pa sam izvadila svoje perlice i napravila si jednu duuuuugačku, šarenu, veselu ogrlicu koja bi vjerojatno bolje stajala curici od dvanaest godina nego meni od dvadeset, but who cares?! Meni je baš super takva šarena i vesela. Iako ću ju vrlo vjerojatno na kraju poklonit nekoj frendici... ma nije važno sve dok me to veseli.
Inače ima punu kutiju neiskorištenih perlica i repro materijala kojeg treba iskoristiti. Još da ne moram sad učiti, znam što bi radila cijeli dan.
I tako, danas mi je day off, ali sutra se vraćam svim onim matematičkim činjenicama koje meni u životu trenutno jako malo znače. Kolege ekonomisti su stvarno svašta stigli izmisliti. Nekih 12 vrsta kamata i 16098 na čina obračuna koji služe u svrho što lakšeg i bržeg zgrtanja novca na hrpicu. Zapravo nije fer što ih sad tu kritiziram kad sam 99% sigurna da ću nakon faksa raditi u banci. Malo licemjerno od mene, ali oprostit će oni meni. Ja zapravo jako volim ekonomiju i stvarno me to veseli, ali danas nije dan za to. Jednostavno nije.
Al sura mora biti, inače ništa od mog plana.
Post je objavljen 30.08.2004. u 21:14 sati.