U malom dalmatinskon mistu, nakon rukometne utakmice Hrvata i Mađara, dida prevrće sobu i nešto traži… Dida: Jel ovod, aha – more bit da je, e – nije. A ovod? Opeta nije! A di ga je metila vrag jon sriću izija? Luce, Luceeee di´s je metila aa??? A di je, di je ka san je tute metija, sićan se da san je tute..? Luceee di si je primistila!??! Baba: A ča se dereš evon me odma! Ča jesan li primistila? AJME!! AJME GOSPEMOJA I SVISVECI A ČA SI MI TO OD SOBE UČINIJA!?! Ajme kolpaće me!! A ča si mi to od sobe učinija!!! Posteju mi iskrenija!! Madrace obrnija!! A ča si mi i ormar vanka izbacija jadnatisan ko će sad robu vrnut natrag – gospemoja a ča san ja komu skrivila kad iman tovara za muža!! A ča si mi to od sobe učinija, o MOJ SVETIANTE POMOZI MI BIDNOJ!! Dida: Luce muč! Muč´ka san ti reka – opeta histen-riziraš! Ti Luce njanci ne razumiš ništa! Sa´ćun ja tebi Luce reć, Luce - ti nis´domon-ljub! Baba: Ja nisan domon-ljub? JA DA NISAN DOMON-LJUB!! Ti to meni, MENI Tonko moj?! AAAUUU, AJMEEE, UHUHUU SVETIANTE MOJ kako on mene vriđa, kako on mene…MA KAKO MI TO MOŠ REĆ TOVARE JEDAN – cilu sobu mi izokrenija, a ja da nisan domon-ljub…!!! Dida: Ma Luce muč – jopet ti velin da ti njanci ne razumiš ništa – jel nan Lino sviman poručija metit barjak na ponistru? Jel nan reka:metni barjak, a ča sad veliš, ča mučiš? Jel reka- oli nije reka!?! Baba: ..a je, je Tonko moj, reka je Lino… ali zašto si mi sobu izokre… Dida: Opet ona! Pušć´me oba-zral-gat, jel reka da smo mi Rvati mići, da nas još mrvu pa nima, i da triba metit barjak na ponistru – da vidi svit ča smo mi? Jeli tako oli nije? E pa ka je tako – sad ti men rec Luce DI SI TI ONI BARJAK SAKRILA ČA SAN GA OVOD POD MADRAC ONDA BIJA SPREMIJA??? AAA NESRIĆO? DI SI GA ZAMETNILA – BARJAK NAŠ SVETI, SUZU OČIJU MOJIH? Baba: A Tonko moj nisan ja bidna kriva, a ča san ja znala – eno ga u makinji, ja sen ga oprala ka je bija šporak… Dida: OPRALA!! Ona moj barjak išla prat – NESRIĆO davaj ga vamo!! Odma da´s ga dala da ga na ponistru metin! Da pokažen svitu ča smo, da pokažen domon-ljublje! Baba: Evo, evo ti na Tonko moj – meti ga, sa je čist i miriši na Ornjel – ajme lip li je! Ajme ča se ponosin! Dida: Eno svitu nek gleda, nek crču o´jubomore ča smo mi, koja smon mi sila o´rukonmeta! O´športa! O´svega! Baba: Ajme Tonko ča te lipo slušat! Ajme koji si ti grande domon-ljub!
Na vratima se čuje zvono i šuškanje voki-tokija, netko lupa šakom i uporno zvoni…
Baba: Evoo, EVO GREN! Ča si lega na zvono tovare jedan, ki te takoj ku-turi učij… AJME! GULP! GOSPEMOJA – Šjor Policjot?!? Policajac: E. Jesan. Ja. Baba: Šjor Policjot? A ča se zbilo, ča se zbilo!! Nisan ja Šjor Policjot nisan gospemimoje svetiAnte mi je svidok nisan ja sucidi Katipivca pridavila očerupala i dobru juku momen Tonku za obid skuvala je on bija onako zloćest i zoron nas budija ma je bija puno šesan puno lip ma smo ga puno volili ča je bija smišan i ča se dernja – nisan ja Šjor Policjot evon mi oči ispale ako nije sucida Ane evon ću van odma pokazat di stoji Šjor Policjot ja sen van puno od slušat vlast, ja sen van puno domon-ljubna… Policajac: Gospoja. Ja sen doša napisa´zap´snik. E. Mi smon dobil´pr´javu. E. Nije pivac. E. Dida: A ko je to Luce, ča se to zbiva? Policajac: Gospodn´e. E. Ja sen doša napisa´zap´snik. E. Mi smon dobil`pr´javu, e – na prot´državne ´ktivnosti. E. Jest´ u oven kućanstvu obs´li zastavu na prozor? E. Dida: Prot državne? Da jesan li obisija!?! Dašta neg jesan!! Kako neću barjak metit ka je Lino reka da ga metin jeli reka oli nije reka!?! AAA!?! Jel reka ol´nije!! Jel Lino reka da smo mići i da triba svitu pokazat ča smo!! Jel reka ol´nije AAA!?!! Policajac: E. Gospodn´… Dida: JEL LINO REKA DA SMO RVATI!! JEL REKA!! Jel reka da ka oni Grci mogu metit barjak na kućicu o´pasa, da i mizin metimo barjake kolko nas ima – da svit gleda ča smo mi Rvati!! Koja smo mi sila!! Jel reka oli nije reka!! Da prot´državni – ma ko je prot´državni – ja ovaki domon-ljuban! Ja odma metija barjak oko moje suzno, odma ka šta mi je Lino reka, moj Rvat – a di si ti bija balavac jedan, tukac jedan, di si ti bija ka san ja tuka dušmanina, ka san ja Švabu gonjeza i vašiste mitraljira!!! Di si ti bija – on meni da san ja prot´državni!! Da ne smin barjak mećat ka mi je lipo Lino reka!! JEL REKA OLI NIJE REKA!!! Policajac: E. Ma gospodn´e. E. Červar je reka ma nije reka oti barja… Dida: Ma ča nije reka!! ČA NIJE REKA!!! TI BAKALAR JEDAN – on će meni da Lino nije reka!! Da nije Lino reka stavit barjak suzu oka moga, barjak moga Vranje, duše moje i srca mojega! Vranje moga jedinoga i neprižaljenog, barjak Vranje moga pokojnoga!!! MA ČA NIJE REKA TUKAC JEDAN TOKIVOKIJSKI!!! LUCEEE ON NAŠEG VRANJU GADI!!! Baba: AJMEEE, AJUJUJUU našeg Vranju, Vranju našega mučenika domon-ljuba nad domon-ljubima!!! AJUJUU… Policajac: E. Ma gospodn´e. Je metit od Vranje. E.
Ma ne o´Vranje Josipa!!! Toteka nije Rv…
Dida: NIJE RVACKO!!! TIŠ MENI DA NIJE RVACKO!!! DA MOJ BARJAK NIJE RVACKO!!! MOGA VRANJU GADIT!!! DA NISAN DOMON-LJUB!!! DA SEN PROT´DRŽAVNI ´LEMENT!!! DA MOJ LINO NIJE MENI REKA!!! LUCEE, LUCEEE!!! ŠARCA VAMO!!! VAMO ŠARCA LUCE OČIJU MI MOJIH KA JE LINO REKA METI BARJAK - VISIĆE BARJAK MAKAR IH SVE MITRALJIRAAA…!!!!