A znadete li, lipi moji ća je to zagonjica?
E, sa cu van ja povesi ca je to. To je religija. Jedina religija u koju ja virujen.
Danaska se to cini sa vincima, a prije se to tukalo cinit naruke. Prije desetak godin san i ja bi na jednoj. Ovako gre štorja.
U cetire ure se skupjaju judi na rivi. Svi nosu gace na trikvarta, klobuk na glavi i vricicu u kojoj je panatika. Gazda od mriž razdiljiva jude po barkan. Pale se makine i prove batana i pasara vec sicu more. Dok se ide prama pošti dan se vec pomalo budi. Ope onaj suri Velebit izranja na sjeveru. Kad se došlo na poštu topi se umore barikata. To je ka mriza sa ogromnin okon koja svakih dvajset meti jema šcap na cigovon se donjen kraju stavja olovo tako da šcap stoji okomito. Barikata se topi paralelno od kraja na jedno 300 metri. Više se nesican koliko barikata jema metri, ali jema je. Na krajima barikate se pocnu veživati lancane. Lancana je debeli konop od kojih 30 paši. Jedan paš je noliko konopa koliko stane kad skroz raširite ruke. Ja san na livoj strani barikate. Lancane se veživaju jedna za drugu dok brod gre paralelno uz kraj lagano mu se približavajuci. Sa druge strane barikate gre druga barka. Kada barke dojdu do kraja sa svake strane na kraj izlazi po šest judi. od jenog kraja do drugog jema sigurno kolo 2 kilometra. Sunce je vec jako i pocinje peci. Pocinje se vuci. Vuku se te lancane i polako se stišce krug kolo rib ke su ostale unutri. Ja neznan zac ribetine nece da gredu priko lancana u otvoreno more. Boju se tega konopa ca se mice i bižu u kraj. Kako se potegne ka lancana vanka dojde barka po nju. Covik je cilo vrime sa mokrin nogan. Noge i parsti na nogan se zbrudaju i odrvene, a odozgora tuce zvizdan. Lancana ka da jema sto kili. Ruke bolu od potezanja. Sol jih jide, ali lancana nesmi pasti na tloh da ne zadije za kakovu grotu. Stine rižu noge, konop riže ruke, spod klobuka pocinju curiti potoci znoja ki kapje priko ociju i nosa, a nemoreš se obrisati da lancana ne pade. Majca i gace su mokri od znoja i mora. Onaj na barci vice, ala, ala, vuci, vuci. Tako se to vuce jeno dvi ure. Jedan od lipših momenata je kad vidiš onu drugu družinu. Onda znaš da je muci blizu kraj. Kad se družine približe da su sve lancane izvucene gremo svi na barke. Riba ka je u dvoru nece pobici priko barikate. Zac? Ja neznan. Vrime je za panatiku. Svi se brodi skupjaju na jeno misto. Svaki vadi ono ca je doni. Neko paštašutu na pomidore ili ako je cagod ostalo od vicere. Neki vadu sendvic. Onda pocinju price. E ka san ja prije ša na zagonjicu. Ni to ovako bilo. Vika je pokojni barba Andro. Onda se mlaji site price kad je na jednoj od zagonjica barba Andru nestalo španjuleta. Svih je pita za španjulet, a mularija mu je dala joint jer da više nimaju ni oni i da je to neki stranjski duvan. Vika je posli barba Andro - ca mi je judi, ca mi je. Nis lud, nis pjan. A ca mi je. Kurbini sinovi! - vice sada barba Andro, a svi se smiju. Ronioci skacu u more da vidu jema li ca u dvoru. Za 10 minuta se tornivaju i govoru da ce biti za marendu. Baca se kvadrun na komad žala. To je mriža od 10 x 10 metri koja se jednin delon baca na dno, a jedan del stoji vanka. Na nju moramo dotirati ribu i onda ju izvuci na kraj. Gremo. Sada se bacaju dvi mriže oko cilog dvora. Sa jene barke prva mriža se diže na barku, dok druga barka kaliva drugu mrižu u more cineci tako sve manji i manji polukrug kolo ribe. Izmedu barki ronu dva ronioca sa puškama da ubiju vecu ribu ka pokuša pobici kroz bužu izmedu barak. To dizanje i kalivanje mriže ubije križa. Diži! I onda triba vuci ko tovar. Nema veze ca ruke i križa bolu. Topi! Vice barba Andro i vesla u kraj. Diži! Topi! Diži! Topi! Sve dok se sva riba ne skupi iznad kvadruna. Majko mila, kako je to bilo lipo vidit. Na 10 metri u kvadrat, riba pliva vamo tamo. Dode do mriže pa se okrene. More vrije. Svi u more! Diži kvadrun. Tada svi skacu u more i capivaju kvadrun sa vanjske strane. Dvajset judi navlaci kvadrun na sebe i sve više gredu u plicinu. Riba je sve gušca. Osjeca se njena panika dok se pokušava probiti kroz mrižu. Diži! More kljuca. Gremo na kraj!! Vice Andro. Ala. Onda svi uvate ca više mriže mogu i trcu na kraj. Gotovo. Štrašna buka se digne kada su ribe na žalu. Lete ljuske i more iz te bale ribe. Gotovo je. Svi gledaju ca jema unutri. Jema dva kvintala salpi, kvintal ušata i trijset kil baraja - govori barba Andro. Ima i nešto zubacina i ki brancin. Još ni gotovo. Triba ribu sortirati. To traje još uru vrimena. A zvizdan prži. Oci su skroz zatvorene od svitla koje blica sa mora. Svi žmiru ka krtice. Ovisno o funkciji za vrime zagonjice toliko ribe ti i pripada. Oni ca vuku lancane dobiju jedan del. Ronioci dobiju del ipo. Oni cigova je barka pet deli. Ostalo gre vlasniku mriža. Ala, pokupi ribu u barku. Gremo doma.
Na rivi nas ceka gomila turista ca oce kupiti ribu. Ja gren doma. Moj del je pet kila ribe. Bome je nisan proda. Sutra ujutro triba ici po šolde od ribe ca smo prodali. Nesican se koliko je to bilo. Oko ondašnjih 200 marak. Najteže zaradeni šoldi u mom životu. Ali tako lipo iskustvo koje necu zaboraviti dok san živ. I tako dubok san tu noc.
Možda neki podaci nisu tocno onakvi kakve san ja napisa, sve je iz sjecanja. Nemojte mi zamiriti.
Post je objavljen 27.08.2004. u 02:03 sati.