Kao dva nejednaka kamena osećam u utrobi strah od minulog dana i neizvesnost sutrašnjeg.
Sve je zamršeno, nesigurno i nejasno, a sve se može desiti.Čak i dobro.Ali sada nije dobro.Sada treba leći bez utehe, bez izgleda na rešenje i smirenje, ali sa kukavnom, nepriznatom nadom da će sutra rešenje biti ili izgledati lakše.Drugim rečima, da ćemo u noćašnjem snu malko umreti.Jer, smrt rešava sve.
Ivo Andrić
Post je objavljen 23.02.2005. u 18:23 sati.