Ne znam kakva je situacija u Hrvatskoj, SCG ili nekoj drugoj zemljici brdovitog Balkana, ali u BiH stižu dani izbora...
Svaki put oko izbora ja se tačno naježim – što od miline, što od jada. Tolika koncentrac*ja sranja (opa, cenzura na pogrešnoj riječi) u jednom pakovanju, s jednim ciljem - mi je nepojmljiva. Dajte ljudi imajte malo milosti, ali ne – oni neće da popus(hi)te.
Juče mi se pojavi lik u office-u... treba mu priprema reklamne kampanje za izbore, ali znate ''on je nezavisni kandidat i nema baš mnogo novca...'' i sl. sr. (za neupućene: ''slična sranja''). Pogledam ga onako blago i u dramskoj pauzi između dva dima odvratim: ''Nea repice – nea štampe!'' I tu on u nekim očajničkim pokušajima govori kako nema kinte za to i kako bi trebao pokušati spustiti cijenu... uzimam prospekt njegove stranke... Prvi argument stranke: pobjeda siromaštva kao najvažniji dugoročni cilj sa snagom prioriteta – ovo naprijed mi je jasno, ali ovo ''sa snagom prioriteta'' mi nebulozno zvuči. ''Poštovani gospodine...'' – počinjem ja – ''...i meni je cilj pobjeda siromaštva, samo u kratkoročnom planu, što znači – cijena ostaje ista!''
Tako mi idu na nerve ti političari. Ali me oduševio jedan dečko kog sam upoznao prije godinu dana u Doboju. Bili kod njega kući, glupirali se, devastirali računar i meni se krenulo u Veneciju da vidim šta mi radi gondolijer (opa. išlo mi se u WC) i tako upadam unutra i pri izlasku skontam s unutrašnje strane na vrata naljepljen promo plakat prošlih izbora s sloganom ''Izađi, ba!'' – dva dana sam se kočio od smijeha na pomen uzrečice ''ba''.
I tako, gomile obećanja, laži i podvala se kotrljaju s Flatron ekrana a ja se prisjećam izjave moje opičene prijateljice:
''Zaboga, ko god pobjedi – ima da nas jaši... Valjda ove godine bar izaberu nekog zgodnog dobroizgledajujćeg macana – pa da mi ne bude krivo.''