Iz Muzeja u Oslu nestale dve slike Edvarda Munka, „Krik“ i „Madona“
Krik iz utrobe prirode
Lopovi koji su u nedelju usred bela dana urkrali dve Munkove slike iz muzeja ovog slikara u Oslu još se nisu oglasili. Retki su oni koji veruju da će lopovi pokušati da prodaju slike u Norveškoj, jer su slike veoma poznate.
Mnogi takođe misle da se nešto slično ne može izvesti nigde u svetu, jer nema maltene nijedne značajnije istorije umetnosti bez reprudukcije jedne od njih. Za „Krik“ poznavaoci dela savremene umetnosti tvrde da je podjednako slavna kao i Van Gogovi „Suncokreti“, a nisu retki ni oni koji je po čuvenju porede sa Leonardovom „Mona Lizom“. Bilo kako bilo, pljačkašima policija još nije ušla u trag, ali interesantan je podatak da je slična pljačka jedne od četiri verzije tog Munkovog dela izvedena i 1994. godine, takođe u vreme Olimpijade, u norveškom gradu Lilehameru. Tada se nakon nekoliko dana javila grupa za borbu protiv abortusa i rekla da bi se mogla angažovati da se slika vrati ukoliko vlada odobri da se na televiziji emituje film o zaštiti začeća.
Ovog puta lopovi su odneli dve slike - „Krik“ i „Madonu“. Prva je slavna po tome što je okarakterisana kao simbol alijenacije u 20. veku, a druga po tome što predstavlja jednu u nizu slika koje je Munk objasnio kao poemu životu, ljubavi i smrti.
Dok policija izjavljuje da ne zna ko stoji iza krađe, dileri predviđaju da će se možda tražiti otkup ovog dela. Smatraju da su slike suviše poznate da bi mogle biti prodate na crno. Zbog toga Knut Forsberg, menadžer norveške aukcijske kuće „Blomkvist“, očekuje da će lopovi zatražiti otkup da bi ih vratili. Po njegovoj proceni, vrednost ukradene slike „Krik“, jedne od četiri Munkove verzije, procenjena je između 60 i 75 miliona evra. Norveška štampa piše da je nakon pljačke policija opkolila muzej, obavestila Interpol i upozorila aerodorme i granične prelaze na mogućnost da lopovi pobegnu iz zemlje sa slikama. Snimci pljačkaša evidentirani su kamerama u muzeju. Jedan od svedoka pljačke, 63-godišnji biznismen iz Teksasa Ričard Markus izjavio je da je policiji dugo trebalo da krene u akciju. Dva maskirana čoveka upala su u muzej, pretila stražaru pištoljem pre nego što su dve slike skinuli sa zida i pobegli kolima u kojima ih je čekao saučesnik. Markus je izjavio da je video da je jedan od pljačkaša uperio stražaru pištolj u glavu.
U Munkovom muzeju nalazi se druga slika pod istim nazivom „Krik“, dok se treća nalazi u Norveškoj nacionalnoj galeriji, a četvrta je u privatnom posedu. Tu verziju iz Nacionalne galerije jedna banda je ukrala 1994, ali su kradljivci uhapšeni tri meseca kasnije i slika je vraćena neoštećena. Rojters javlja da jedan od aktera te pljačke koji je sada u zatvoru poriče bilo kakvu vezu sa najnovijom pljačkom.
A ko je bio čovek koji ju je naslikao?
Edvard Munk je rođen u Lotenu u istočnoj Norveškoj 1863. godine. Počeo je da slika u 17. godini kada je stigao u Oslo. Sledećih 20 godina živeo je u Parizu i Berlinu i bio veoma blizak francuskim impresionistima i nemačkim ekspresionistima.
Opsednut bedom koja je bila druga strana novog, industrijskog društva u zamahu, Munk je žestoko osećao kuda ide čovečanstvo. Tako je njegova slika ženske figure s užasnutim licem i strahom u očima postala simbol alijenacije. O tome kako je slika nastala sam Munk je zapisao:
„Šetao sa stazom sa dvojcom prijatelja, sunce je zalazilo i nebo je odjednom postalo krvavocrveno. Zastao sam osetivši iznenadnu iscrpljenost i naslonio se na ogradu. Plamičci vatrenocrvene boje isticali su se na plavocrnom fjordu i nad gradom. Moji prijatelji su nastavili šetnju, a ja sam stao kao ukopan drhteći od teskobe. U tom trenutku osetio sam beskonačni krik koji se širi iz utrobe prirode.“
Post je objavljen 24.08.2004. u 19:04 sati.