Vozim se na brodu i gledam bijele tragove koje ostavlja za sobom. Kada pogledam u njih, oni su tako vidljivi, ali kada pogledom odem za njima, oni jednostano nestaju i sto su dalje to se slabije vide. Sto duze gledam, to vise vidim sebe u njima. Tada se pitam: “Tko sam ja i kakve tragove ostavljam” (Nikolina Pavican)