Pregled posta

Oda meni

Opravdavat se nikad nisam volila nikome.
Još uvik iman traumatska sjećanja na razrednicu iz srednje koja me "nije volila".
Pas mater, nisan ni ja nju, ma mi je bila autoritet pa san je vajala slušat (ili se makar pravit).
Prerasla san fazu opravdavanja roditeljima, profesorima, lošim momcima...
Ima dana kad se za neke stvari i u braku moram opravdavat.
Ne volim ih, al ih ima, a ako i postoji osoba koja će od mene opravdavanje doživit onda je to muž, moj muž.

Danas iman potribu ne se opravdat nego reć par riči i elaborirat ih, jerbo, često puta, nešto šta napišen razumin samo ja pa me se krivo interpretira.

Mislim da sam normalna osoba, da iman mane ali i vrline.
Često puta sam naporna, al najviše sebi.
Iman faze koje ima svaka žena: dane lipote, dane ružnoće, dane debljine...
Kod mene su možda malo više izražena ova zadnja dva tipa dana.
Jebi ga.
Imam komplekse, grozne komplekse...trudim se ličit ih al mi ne ide baš kako bi ja tila.
Ima i ljudi koji su rođeni da bi takve kompelse izvlačili na površinu, kod onih drugih ljudi.
Takve ljude ne volim i izbjegavam ih (GALEB je pisa o njima niki dan).
Takvi ljudi me sjebu samo tako, znam, štos je u tome da naše priznanje njima samo imponira i čini ih sretnima, ali ja sam generalno takva osoba koja voli druge nasmijavat, usrećivat i slično.
Jebi ga.


I znate šta...
Imala san voju pisat o svemu i svačemu, o ovome i onome ali neću.
Za dišpet, neću.

Ja sam fenomenalna osoba, ako i nisam toliko lipa izvana jesam iznutra.
I to mi, dragi moji, nijedna Sabina neće uzet u životu.
JA iman fenomenalnu vezu.
Fenomenalno dite.
Fenomenalnog muža: čije mi riči znače najviše, čiji mi pogled znači najviše, čija me šutnja najviše boli, čije me suze peku u dubini duše.
To je čovik kojeg volin više od života, kojeg na momente i mrzin najjačim intenzitetom.
On je jedina osoba na svitu koja me može izvuć iz svakog sranja, pa čak i iz onog kojemu je on glavni uzrok.
Ja iman kvalitete koje nemaju svi.
Imam moć dobit sve kad oću (jeba te, ovu moć stvarno moran istrenirat).
Trebala bi mi ura vrimena da nabrojim jude koji me vole.
Trebao bi mi cili jedan dan ako ne i više da nabrojim ljude koje ja volim i koje sam na neki način usrećila.
Naučila sam, među ostalim da ako se sam ne hvališ, hvalu nećeš ni dočekat tako skoro.
E pa, ovo je oda meni.
Za sve ono šta san u životu napravila i šta tek čeka da se slomi priko mojih škinih.
Ja sam snažna, ali ne uvik.
Napravjena san, ka i svi vi, od krvi i mesa.
I meni ka i svima vama tribaju suze, triba mi utjeha, triba mi jedna Kašeta di ću se naslonit i istrest dušu.

A ono što je najboje od svega je da ja znam priznat greške, znam pokazat osjećaje, ne sramin se reć da mi je teško i da ne mogu sama, nije mi "bad" reć da iman probleme.

Bad mi je jedino kad se nađe neka nedojebana tuk koja mi soli pamet ričima kako san ja mlada i neiskusna, glupa i lakomislena.
A najluđe od svega, ta ista koja mi kaže da je moj brak sranje.
Pih...
Odavno sam naučila da je zavist jedna od najgorih ljudskih osobina, a zna ubijat gore nego mržnja.

I kad cilu situaciju sagledan sa svih strana mogu samo reć da mi imponira imat Sabine u životu.
One koju su mi zavidne, koje nemaju ono šta ja iman, a koje to ne da ne mogu nego ne znaju dobit.
E pa, drage moje Sabine, ja ZNAM, ja to IMAM.
Ako samo poželim, imat ću to zauvik.