Rano jutros, prije neg sam krenuo za Assab, je dosao Sef Burea i donio mi pismo u kome trazi pomoc jer vec cetr idana nema dostave vode u Bureu. Cisterna koju su imali je opet u kvaru (slicno se desilo prije nekoliko mjeseci). Milion nekih obaveza imam ovih dana i zaista ostavljam sate i sate pred ovim comp, i telefonska slussalica mi se skoro zaljepila za uho,. O poslu necu nista da pisem, kako smo se dogovorili.
al velika mi je guzva ovih dana,
Uglavnom nestasica vode u Bureu i vec ima i smrtnih slucajeva, ne samo stoke neg i ljudi, Zadnji put je to bilo troje starijih Afara koji nisu stigli docekati vodu a ovaj put moram da provjerim brojke jos ne znam sto se u stvari do sada desilo, al u pismu stoji da ima smrtnih slucajeva vec. Potrudio sam se zaista i uspio osigurati 5000 vode do poslje podne. Prizor otuzan, Cisterna se pojavila i pocelo je istakanje vode u prljavi spremnik ukopan nedaleko od naseg tima, a u roku od nekoliko minuta stotine zena je sa svojim zutim bidonima trcalo sa svih strana po tekucinu koja zivot znaci. Opet kazem zena jer muskarci kuci cekaju da im se voda donese. Poceo je padati mrak kada su mi rekli da nema vise ni kapi, sve je podjeljeno a netko se morao vratiti i praznih bidona.
Svi ovi moji iz tima su bili sretni i zadovoljni jer smo nesto korisno uradili, cak me i moj nadredjeni zvao sretan jer se za tako kratko vrijeme ipak nesto uradilo. Da administracija ipak brza neg obicno no ja sam jos uvijek lose raspolozen i u nekom jadnom stanju.
Ja nisam ni najmanje sretan danas. Dodje takvih dana svakome, znam da ce sutra biti bolje.
Post je objavljen 19.08.2004. u 20:57 sati.