Marketing
opet putopis..
INTRO
cijedim ovaj članak iz sebe. prije 15 minuta napokon sam dobila praznu kuću, makar na pola sata još, razbježale su mi se rodice, baka, roditelji, pa čak i sestra, ostale su samo mačka i pantanaginica, al one ne rade buku i ne zauzimaju puno prostora.
dakle, njih se da i ignorirat u ovom trenu, pa smo onda tu samo komp, kava, sladoled, novi album od t.b.f.-a i ja. apsolutno savršeno.
uglavnom, cijedim, dakle, ovaj tekst, jer želim napisat sve šta mi se dešavalo zadnjih par dana, il barem one zabavnije stvari.... štek..krrrrrrr....štek... aha, da, bila sam u pločama 3 dana, na maratonu lađa i općenito druženju sa angie i ostalim zvekulićima, to sam htjela reć..
a šta se dešavalo.. pa, još se nisam oporavila od trenutka malo prije nego sam uopće krenula, kad mi je prijatelj iz osnovne reka da je cura koja je išla s nama u razred sad udana i trudna žena. apparently, takve se stvari dešavaju, i niko oko mene nije to doživio kao veliki šok, jer se žene udaju i sa manje godina od 21, ali drugačije je kad su to tamo neke negdje drugo ili u neka druga vremena, a drugačije kad je to ivana iz mog razreda. it has begun, očito, i vrijeme je da se naviknem da će se takve stvari odsad dešavat..
a u pločama... u pločama se sve događalo tako brzo, imam osjećaj da smo stalno letili od jedne aktivnosti do druge, kako bi što više toga natiskali u ta 3 dana..
ŠTA SAM RADILA:
- po prvi put sam jela brujet od žaba, u nekoj konobi u prudu (iza metkovića, uglavnom), gdje su si vlasnici dali truda da sve bude domaće koliko god može bit, što uključuje i to da možeš otić do domaćice u kuhinju na ćakulu, zavezat kecelju i počet kuvat s njom. na kraju večeri, ona će sjest s vama za stol, zapalit duvan i pričat di nabavljaju tako dobro vino, kako joj se školuju djeca, i kako je konoba izgledala kad se ona udala.. svakako fascinantno mjesto, mada sam zaključila da više volim pohane žablje krakove. ali, kako bi rekla nickova mama "probaj da moš reć da ne voliš" (sori, nick, znam da ne voliš tu rečenicu jer smo isprogramirani da se ospemo kad čujemo ono što su nam roditelji previše puta ponovili u djetinjstvu, ali to je stvarno dobar moto)
- čevape sam jela po drugi put, barem onu posebnu vrstu čevapa koje angie ispeče kad dođemo na baćinska jezera. postoje razne teorije o tome zašto su ti čevapi toliko bolji od svih ostailh svugdje na svijetu, tetka tvrdi da je stvar u tome da ih ona kupi od nekih bosanaca, angie naravno stoji iza toga da je ona jednostavno majstor roštiljanja, a ja ne isključujem ni činjenicu da je ta kuća na jezeru takvo mjesto da je svaki obrok neopisiv gušt. hrana ima drugačiji okus kad su cvrčci u igri, i to je jednostavno tako.
- i kad se već spominju baćinska jezera, kupala sam se i tamo, opet ne prvi put.. da mi je neko reka prije 2 godine da je tako lipo plivat u jezeru, di je voda tako mekana, i sve je nekako mirno, i di god se okreneš je zeleno, a na rubovima cvjetaju lopoči, rekla bih da su to baljezganja jer ništa ne može bit lipše od mora. ustvari, vjerojatno mi je u nekom trenutku angie rekla upravo to, ni ne sjećam se, što samo govori u prilog koliko takvu ideju nisam tila ni blizu sebi. ali ljudi moji, ta jezera su stvarno za past oči. mislim, pripisala bi ih kao terapiju, i to najskuplji mogući oblik. kad smo odlazili, vidila sam dva konja kako se toćaju u jezeru!! moji zvekulići su prije par dana donili par malih pačića i uvalili ih unutra, pa su se ovi ugnijezdili u šašu i sad plivaju okolo i vataju kruv šta im bacamo s mula..
ma, našla sam tu po netu neke slike jezera, ali to ni približno ne uspijeva dočarat koliko je predivno tamo, a o tome kako ti koža bude mekana kad izađeš iz jezera da ni ne govorim.. uglavnom, ove godine sam se kupala samo tamo, na more nisam išla, barem ne namjerno, osim kad sam se..
- po prvi put okupala u pločanskoj luci.. :)) išla sam s angie premjestit barku, i trebala sam preć s naše barke na neku drugu i privezat se za nju. heh, ma koliko je moja tetka dala sve od sebe da me pretvori u morskog čovika, izgleda da vridi: vlajina ostaje vlajina, jer ja još ne znam kako se to privati za nešto s broda, a da se to nešto i brod na kojem stojiš ne počnu razdvajat. tako sam ostala zaglavljena, s nogama na našoj barci i rukama na onoj drugoj, bez mogućnosti da napravim išta drugo osim da vičem "aaaaaaaaaaaa!", i napokon zaključim da je najpametnije pustit noge u more.. tako da sam se bacila u more, otplivala do kraja, izašla, mahnila angie da je sve ok, i onda posegnila rukom u džep, da izvadim mobitel koji se trzao i radio "bzzzzzzzzz!" jer mu je slana voda došla do baterije. na kraju sam svladala nekako to prelaženje s broda na brod, jer je trebalo još uvijek zavezat onaj naš, a onda sam odšljapkala nazad doma. cijeli je događaj ispao potvrda onoj mojoj da svako "zlo" na dobro izađe na kraju, jer sam se već toliko nasmijala prepričavajući tu priču, da bih to napravila opet da se vratim na prekjučer kojim slučajem.. a i to šta mi je crka mob je ispalo kao dobra stvar, jer sad dobivam sestrin stari m-30, što je bez sumnje najslađi mobitel koji sam u životu vidila..
jedino mi je ada rekla da sad pazim da mi ne izrastu koji extra dijelovi tijela, ali padaju mi na pamet prljavije luke u koje sam mogla upast.
- po prvi put sam gledala maraton lađa. e, to je doživljaj. u jednom malom mjestu kao što su ploče, di svi imaju osjećaj da se nikad ništa ne dešava, kad se nešto napokon organizra, na ulicama su apsolutno svi. kad sam tu večer izašla u grad, srela sam tamo doslovno sve koje poznajem u mistu, što uključuje i djedovu sestru i njenog muža. uključuje i jednog tipa kojeg sam viđala po ksff-u ove godine, i kojem sam po naglasku prepoznala da je od "negdi doli", ali u zagrebu mi mogućnost raspoznavanja naglasaka malo zakržlja, pa sam ga smjestila oko splita negdi..a on iz rogotina (prijevod za kontinentalce: ni blizu)
uglavnom, ko će svirat na najvećem događaju o pločama nego - rafo! i dragi moji, ma koliko mi taj tip ide na živce zadnjih.. pa otkad je pobijedio valjda.. od one reklame za persil, od one "ja sam rafo" blamaže, a ni naslov "dvi ribe dva kumpira" nije mi baš davao nade, jednu stvar sam zaključila neki dan - kad rafo ima koncert tamo di se ja nalazim, ja idem!
par stock-coli sasvim je dovoljno da malo padne kritičnost, pa da se ne nerviraš dok on priča o bogu i molitvama (mada se sićan da sam pokazivala prstima kao da ću povraćat kad je on malo zaglavio u svojim propovijedima, čak mi se učinilo da je i skužio to na tren, što je moguće jer sam bila U PRVIM REDOVIMA), i onda se možeš skroz dobro zabavit dok oni sviraju rhcp, u2 (al rafo, nisan ti oprostila šta si totalno isfaliva riči pisme one, molim te da skineš tekst s neta prije idućeg koncerta, jer ćemo se posvađat ti i ja..) ..
jer... kad smo se vraćali iz motovuna, neko je reka da di god dodje, ide na koncert ede maajke i t.b.f.-a i mu ih je više puna neka stvar.. počinjem ga kužit, samo bi ja na tu listu dodala još i hladno pivo.. i ma kako ja obožavala svakog od tri navedena izvođača, dobro dođe otić na koncert di nećeš vikat "jebo!"
uf, toliko... ne da mi se više cijedit, a i u zadnje vrijeme pišem uglavnom sve duže stvari, i imam osjećaj da sve manje ljudi to čita..
Post je objavljen 16.08.2004. u 17:00 sati.