Marketing
Dišem
Zanimljivo je kako ljudi sude druge po tome šta slušaju. Inače baš ne volim ljude kojima je to važno i mrzim pitanje: "Šta slušaš?". Najčešći odgovor mi je bio: "Radio." Onda sam jednom poludio (oko 16-e godine života, kada sam se počeo borit za sebe i neke svoje ciljeve) i počeo govorit, Olivera, Gibonnija, Prljavce, Parni Valjka, Crvenu jabuku.... I kada bi to rekao nekim ljudima (muškog spola), svi bi se nekako odnosili prema meni kao prema pičkici. Nije mi to nikada baš smetalo jer se ne obazirem na negativne komentare drugih, ali malo mi nekada dođe da razmišljam o tome. I koliko god pripadnici muškog spola govorili da im je Oliver jadan, da je pičkast i za žene...svaki od njih će se jednom, kada ih cura koju vole (ili bar tako misle), svaki će se zatvorit u svoju sobu, pustit Olivera, i.....neće možda plakat, ali bit će na rubu! Ljubav je zajebpiiiiiana stvar....ali kada se nađu dvoje, mislim da nema ljepšeg osjećaja u životu od ljubavi.
Pjesma za danas:
Dišem (album: Duša mi je more /1997.god./)
Bude me zvuci čovjeka
Vuku me mreže ribara
I mada ne dam se, a ruke su im jake
Sad i vide me lica im se bliže
I tada umirem od sudbe što mi uze
Sve snage
Dozivam mutne valove
Upomoć da mi doplove
Jer mada ne gledam, ja vidim da se mjenjam
I ma da nema me ja znam da samo drjemam
I sada čovjek sam i ne sjećam se boja
Iz dubina
Dišem, ja dišem
Grudi mi se stežu
I gušim se jer osjećam da
Dišem, ja dišem
Tjelom ja sam čovjek
A duša mi je more
Prolaze moje nevere
Čekam još svoje valove
I kada dođe mrak da tijelo mi proguta
Ja bit ću radostan i umoran od puta
Oči sklopit ću i u snu bit ću pjesak
Na dnu mora
Post je objavljen 14.08.2004. u 20:08 sati.