Vratih se s godišnjeg i dočeka me poruka o mom blogu. Kreiranom i praznom. Kažu piši nešto. Uključi se. Blogaj.
Pa sad jednom je red i početi. Možda je najbolje vrijeme dok sam još crna na koži a duši bijela. Mislima u drugoj stvarnosti. Paralelni svemir.Tko kaže da nema dodira ili da se sjećanja brišu. Mi smo mi na svim nivoima. Ponekad neprepoznatljivo ispliva nešto dobro ili loše, stranci u svojoj koži. Koliko li lica možemo imati?