dok sam se danas vozila u tramu iduci prema brickich...nesto sam razmisljala(da i to se desi ponekad...doduse rijetko,al ponekad i ja razmisljam...)...imam dva pitanja na koja sam pokusala naci odgovor...
1.ko je decko mojih snova?
2.ko je decko(ako on postoji)kojem sam ja djevojka iz snova?
znam,glupa pitanja...glupa tema...al me interesuje...tj.interesovalo...i dosal sam do zakljucka da je odgovor na prvo pitanje-BESKONACNO MNOGO ih ima,a na drugo pitanje PRAZAN SKUP...e sad po nekoj logici...sta je unija praznog skupa,i skupa s beskonacno mnogo elemenata??pa skup s beskonacno mnogo elemenata...odnosno...moj zivotni odgovor je beskonacno veliki...
eh,ako sad zamislimo to da kompjuter radi na slijedecem pricnipu...
covjek mu daje upute,a on ih kasnije po potrebi oblikuje u neku radnju...ako sad za trenutak samo zamislimo da je ovaj covjek gore ustvari nas zivot,a da smo mi ustvari kompjuter...znaci da nam zivot daje upute a mi na osnovu njih funkcionisemo...odnosno,po toj nekoj logici se mozemo poistovjeciti s kompjuterom?zar ne...samo na trenutak...??
sta se desava kada kompjuteru postavimo zadatak ili pitanje s beskonacno mnogo odgovora??on bukvalno poludi,poshizi,eksplodira,padne sistem...sve to ako nema nekog ogranicenja...zar ne?kuzite do ovog djela sve?
eh...znaci da je potrebno postaviti ogranicenja...
i sad se vratimo na ono poredjenje...odnosno...ako meni zivot ne postavi napokon neko ogranicenje,ja cu da poshizim i moja glava ce da izgleda odprilike kao ona na slici gore...ako je uspijem ubaciti...ako ne...onda zamislite lika cija se glava vrti u krug 180 na sat,i iz usiju mu pisti vruca para...
ipak ne uspijeh ovo s slikom...pa eto...zamislite onda sami...
Post je objavljen 11.08.2004. u 02:26 sati.