Kažu da poslije kiše (i oluje) uvijek dolazi sunce. Istina je. Ne lažem, pogledajte kroz prozor. Eee ježi ga sad je baš zašlo za oblak, ali nema veze, nisam to želio reći, nego…. danas sam nekako zadovoljan, dobro se osjećam, naspavan i spreman za nove izazove (predivne li zamjene za izraz: probleme). Toliko mi je dobro da mi je mozak prešao na rezervni pogon i ne pada mi na pamet ni jedna pametna misao i tema za pisanje. Ovo što se rečenice redaju jedna za drugom valjda je nekakav refleks tipkanja. Valjda mi je mali mozak zadužen za funkciju. Inače u sljedećih par dana vježbam i razgibavam pisanje na ovim stranicama (kao i ovih par blogova do sada), a onda slijedi nešto što se već dulje vrijeme rađa kao ideja. Pa prošlo je dobrih 12,13 godina od kad sam napisao zadnju zadaćnicu, a od tog vremana na ovamo svako moje pismo odn. Pismeni uradak počinje uvije isto: Poštovani, S poštovanjem, a između nešto tipa: šaljem vam dokument xy u privitku te Vas molim….. Neš ti književnog izričaja.
Da, pročitao sam par dobrih blogova i između ostalih onaj od Lebowskog. Dobar mali, ima dara. Stvarno da se malo potrudi ispao bi to jedan lijepi roman provincijskih doživljaja (Zagreb tako prokleto ubija inspiraciju) Link je u privitku.
Plodovi zemlje
Post je objavljen 14.05.2004. u 15:16 sati.