Natovareni mesom krenuli su po Ljubljanici do Velebitske di je Bero stanoval. Po putu su još malo zajebavali frizerke iz salona kojima je Žuna podjelil par kutija cigareta. Palil se na Maju, pa je mislil da bu joj se ovak uvukel u gaće.
- Curke, kad završavate smjenu?
- Za pol vure, zakaj?
- Pal bu neki roštilj pa bi nam bilo drago da dojdete. Kod Bere u dvorištu. U stvari evo vam broj mobitela, pa se javite kad završite. Došli bumo po vas. Može?
Maja pogleda u prištavu Sandru.
- Oćemo ić?
- Pa kaj ja znam. Nemam, istina, niš u planu. Aj može. Bute imali kakve vodke i đusića za popit?
- Za vas bumo spekli vodku ak treba. Vidimo se onda. Bok.
- Bok dečki.
Žuna protrlja ruke.
- Mljac. Popile buju one malo iz moje boce.
- Kaj ti stvarno misliš da bu ti Maja dala? Daj nemoj bit bedast.
- Bumo vidli.
Kila se pojavil s kruhom i ekipa je bila kompletna. Na putu do Bere su još svratili u Dionu po vodku i đus. Brzo su zakurili roštilj i uskoro je pol kvarta zamirišalo po ćevapima.
Pero i Lojza su se odavno pozdravili sa Ismetom i nastavili lokat. Prekrasno ljetno predvečerje je još popravil lagani povjetarac pa je bilo skroz ugodno za sjedit van kuće. Dečki su cicali kajtijaznamkoju pivu i bili dost dobro raspoloženi. Pred dućan se sparkiral tamnoplavi BMW bosanskih registracija. Samo kaj nutra nije sjedil bosanac, nego domaći dečko. Kiki nije baš bil omiljena faca u kvartu. Bil je diler. To su svi znali. Javna tajna koja jedino do murije nije došla. Ma kurac nije, al mu nisu niš mogli. Il se dobro pazil, il je imal jako zaleđe. Ko to zna. Kiki pogleda prema Peri i Lojzi i klimne glavom. Bil je kao i uvijek jako namršten i važan sam sebi. Njih dva mu odvrate klimanjem. Kiki uđe u dućan.
- Ste ga vidli Lojza, kak se drži važan. Znam mu majku i oca, jadni ljudi. Popišanec jedan, kod mene se doma igral sa Mirekom i Ivanom sto put, a sad prodaje drogu deci pred školom.
- A kaj ćete, tu vam mi niš nemremo. Kad policija ne dela svoj posel, mi možemo samo gledati.
- Joj da sam trideset let mlađi, vidil bi on svog boga. Takvih nekad nije bilo na Remizi. Sve bi mi to brzo stukli i poterali. A gleč sad. Naši dečki rade takva sranja.
- Bumo si mi spili po jednu. Ne splati se žifce gubiti zbog takvih.
- Imate praf. Živili.
Dok su praznili flaše stigli su i Beli i Lovrić. Obadva bauštelci celi život. Volili su popit više neg boga videt. Prvo uđu u Dućan i vrate se sa desetak piva. Kome se da svako malo ustajat i ić po novu turu? Ovak su mirni par sati. Jasno, treba i dečke počastit.
- Bog dečki, kak smo danas?
- Odlično. Gle kak je lepa večer.
- Bome je.
Beli izvadi karte za belu, pa prevrnu jednu gajbu od mineralne. Stol je tu, stolci isto, karte i cuga. Odlično. Beli podijeli karte. Lojza je bil prvi na zvanju.
- Herc.
Post je objavljen 14.05.2004. u 14:51 sati.