Ima situacija u životu kad ne treba forsirati. Sve dostigne kritičnu točku, naročito kad vrag pokaka veliki kup. Nije riječ o bitnim stvarima, ali meni su životno važne. Jer kad istodobno zvoni telefon, boli vas glava, imate robe za speglat, suđe se cmari u kolovoškoj močvari, s poslom ste u zaostatku, sanjate disciplinu, a priželjkujete tulumarenje non stop itd..Onda je najbolje nekoliko dana spustit loptu da si posložite kockice. Danas sunce piči od kad sam otvorila okice i čak na terasi imam sunčane naočale, ali Rahela bi mi rekla da je to od cuge. Ma ne. Sunce je jako ili sam se pretvorila u vampira. Zarolala sam jedan jutarnji lagani na terasi, popila dupli Maxwell Special da mi kofein s onim drugim pobudi inspiraciju i bacila se na šljaku. Četrnaest prijedloga slogana u dvadeset sedam minuta. Okej, to je kad mi ide, rano je jutro, mozak naspavan i tuniran pa još radi. Od toga mogu barem pet poštenih poslat kao finalni prijedlog, a dva ziher idu u uži izbor. Skuhala sam paštu s umakom iz staklenke, naribala kozjeg sira, pojela, popila bevandu i točno u 11:30 poslala faks s prijedlozima. Koji imbecili, nije bitno što im to treba tek sutra niti što se furaju da su napredno poduzeće, ali njima faks, hej pazi ovo – faks – moraš poslat u točno dogovoreno vrijeme. Mailove na vizitkama imaju za pokazivanje. Ali plaćaju na vrijeme. Zato mi nije teško poslat faks točno kao atomski sat. Zovu oni za pet minuta. Možete probat ponovo, ja sam vam nova pa baš nisam spretna s tim. Faks sam slala dvanaest puta. Točno na vrijeme. U 16:05 sam uzela peraje i otišla ronit iza zaljeva da ublažim pritisak u sljepoočnicama. Klinom. Nego kako.
Under Pressure; Pepsi Cola, Schwepss Bitter Lemon, Beefeater, Skyy. lupit i eksat
Post je objavljen 09.08.2004. u 17:17 sati.