-Ocemo li?
-Ocemo.
-Idemo lijepo, tu, pa svratimo tu 20 minuta, pa cemo tamo, pa svratimo i tamo jedno 15, necemo vishe, pa cemo onda kod onoga, tamo cemo na ruchak, pa cemo onda na jezero, tu je moj veliki prijatelj … A posle cemo…
-Zajebavash li me tata?
-Ne ja sine, pa moramo svratiti…
-Moramo, ali dje na 40 mjesta po 15 minuta.
(E sad, ne znate vi tatinih 15 minuta :) Njemu minut godinu traje)
-Ajd' dobro tata, idemo, samo ako cesh smanjiti posjete na jednocifren broj prstiju jedne ruke.
Ovo ga je na trenutak zbunilo (volimo ja i on to jedan drugome da radimo), umalo mi taj jednocifren broj ne zalijepi po faci
-U koliko krecemo?
-Shto je ranije moguce.
-Nemoj prije 9
-Ajde dobro, u 9 da si na noge.
-Kad se vracemo?
-Ao, vidji ovoga malog, shto mi ucinje.. necemo zuriti, kad nam se dosadi, idemo nazad…
-Vazi, samo da dodjemo do 8-9…
-Aj vala…
Ovako se zavrshio nash sinoshnji razgovor… Odatle ja odoh na posao, on na karte sa penzionerima. Uglavnom, jutros kad sam se probudio, nije bilo 9, vec 10 i po… Iskreno, ne znam shto sam vishe zelio, da podjem ili da ne podjem. Ishlo mi se zbog prirode I prelijepe planine koju mnogo volim. Nije mi se izhlo zbog ljudi kod kojih smo morali da svratimo. Ne volim ja te posjete dje ti svako iznese tanjir I metne ti ga u krilo. Ko bi pojeo toliku silu prshute, sira, kajmaka, kuvanog ovceg, kuvanog teleceg, kuvanog svinjskog, pechenog ispod sacha, domaceg, tek izvadjenog, ja pekla, ja sadio, ja zalivao… dok saslusham svu prichu kako je neko jelo nastalo, izgubim apetit I za naredna dva a ne za to. Josh ja, nadaleko poznat kao izjelica. Jedem u prosjeku svako 241. jelo. Ja ne znam kako moja majka ne poludi od posebnih ruchkova za mene. Nemoj da ima luka, nemoj mi masno nemoj mi… necu sine…
Skontao je i tata koliko je sati, pa je poshtedio i mene i sebe ove ekskurzije. A dobro bi nam bilo…Mada, najvishe smo odustali jer do krajnje I najmilije destinacije kolima nismo mogli zbog uzasnog puta…
I tako jutros pravdajuci jedan drugome odluku da ne idemo I dajuci argumente koji su svakako diskreeditovali prvobitnu namjeru, odosmo svako svojim putem I za svojim poslom…
Za sve one koji vole crnogorske planine, i planine uopshte, evo jednog od velikog broja sajtova koji su se posvetili toj temi. Dodushe, Bukumirsko jezero pripada Komovima a ne Prokletijama, iako ni prokletije nisu daleko :)
O Bukumirskom jezeru
a evo i jedne odlicne galerije fotografija, ili u prevodu:
shta sam nocas propustio
Post je objavljen 08.08.2004. u 12:27 sati.