Bio sam u bolnici kod bake. A baka kaže tati:
- Sine što mi ne doneseš jednu kilu jabuka, pored glave da ih stavim pa da mi mirišu.
A mene stid i držim ruke u džepovima jer nemam ništa da joj dam.
Tata sav pocrvenio, a baka još kaže:
- Znaš i sam da ih ne mogu jesti, nemam zube, nego samo da ih gledam i da mi mirišu. Da se sjetim našeg voćnjaka.
Poče tata vikati kako mu ona to predbacuje, a baka zaplače i kaže mu:
- Ne, sine, ne predbacujem ti. Ja sam ga prodala da vi bolje živite i ne kajem se. Ali, eto, uvrtjelo mi nešto u glavu da ću ozdraviti ako mi jabuke mirišu pod jastukom. Ne moraju biti iz našeg voćnjaka, jabuke su jabuke.
- Donijet ću ti deset kila, reče tata ljutito.