Danas sam ti posebno sjeban. I to ja, covek koji je posao u potragu za srecom. Ljudi podju u potragu za zlatom i nekada prekopaju citave planine i neki od njih, oni najuporniji, ga i nadju. Ali potraga za srecom je mnogo teza. Moramo da prekopamo sami sebe! A mi smo tezi za kopanje od planina. Mi smo toliko teski za kopanje jer su godine iza nas naslagale na nama debele naslage ubedjenja, pogresnih smernica, krivih putokaza, da smo zapravo najsiromasniji u imanju istine. Tragalac za srecom mora znati da ce se za tili cas svi okrenuti protiv njega: i besposleni komsiluk, i porodica, i prijatelji (ako smo ih ikada imali), citav duh provincije bice protiv. Nazivace nas pogrdnim imenima, reci ce: "Zasto se ti usudjujes da pogledas gore? Zasto bi da letis? Zar nisi ti samo obican orao medju nama pingvinima? Nismo li i ti i mi zapravo samo ptice, i stoga zasto bismo leteli, sve sto nam treba mi mozemo naci ovde na tlu, i zasto, zasto onda leteti?"
Sinoc nisam cele noci spavao. Pokusavam da ispitam gde su granice izdrzljivosti. Sutra, na primer, necu celog dana jesti. Znas li za onaj medicinski zabelezen slucaj jogina koji dve godine nije nista jeo? Rekli su mu posle nekoliko dana: "Zasto to cinis? Pa umreces covece?" On im je na to odgovorio: "Zasto bih jeo, hrana u stvari i ne postoji,mi smo samo jos od prvog podoja nauceni da bez nje ne mozemo da zivimo." Smatrali su ga ludakom! Prezalili su ga vec bili neki. Ali, prolazio je dan za danom, mesec za mesecom i on je posle dve godine bio i ziv i zdrav. Nije cak ni smrsao! Mi bismo pomrli vec posle mesec dana a on nije cak ni smrsao!!! Postoji i jedna druga prica. Prica o ljudima ciji je brod potonuo nedaleko od obala Brazila. Na tom mestu se neke velike reke ulivaju u more i duboko ka pucini voda je slatka, pijuca. Posle par dana su spasioci pronasli brodolomnike na splavu. Svi su bili mrtvi! Umrli su od zedji u moru pijace vode. Oni su nauceni od malena da je morska voda slana, pa nisu ni probali. Obe ove price sam cuo ranije i danas u glavi uvideo povezanost medju njima. Obe price povezuje vera, ali je zahvaljujuci razlicitim pojavnim oblicima vere jedan covek preziveo, a ovi drugi zbog svoje vere umrli.
Draga moja ljubavi, sada sasvim jasno vidim nas splav kako pluta po ovom moru zivota i nas zedne na njemu, ali zahvaljuci tebi poceo sam da osecam i prisustvo vode. Nadam se da i ti slutis ovo, da vec negde spremas casu...
Voli te tvoj Miodrag
Post je objavljen 28.07.2004. u 12:28 sati.